Удружење грађана „ДАРСˮ и Клуб новинара Алексинац након обављених консултација и истраживања данас је објавило одлуку да се признање „Алексинчанин годинеˮ за 2022. годину додели породици Трајковић из Алексинца.
Тим поводом организатори су јавност упознали због чега су се одлучили да ово признање понесу ови добитници. Саопштење које је достављено редакцији објављујемо у целини.
Породица Трајковић је својим делима и успесима, како на спортском пољу тако и на животном показала како се радом, знањем и пожртвовањем постижу успеси који су за поштовање грађана општине Алексинац и шире.
Година, која се лагано примиче крају, остаће забележена златним словима у историји алексиначког спорта уопште, као и у џиу-џици на нивоу Србије. Ово понајвише захваљујући фантастичним резултатима Николе Трајковића. Почело је невероватним успехом на самом старту такмичарске сезоне; у истом дану одржана су два државна првенства у џуи-џици и у самбоу и Никола је на оба надметања освојио најсјајнија одличја. У мају је уследио Европски шампионат у Нахарији, у Израелу, и још једно златно одличје, овога пута као највише признање у дотадашњој каријери. А онда такмичење на престижним Светским играма у Бирмингему у Сједињеним Америчким Државама које, у ствари, представљају највиши ниво надметања за неолимпијске спортове. И овде је Никола засијао у пуном сјају и постао најбољи на планети. Само неколико месеци касније, на Светском првенству у Абу Дабију, у Уједињеним Арапским Емиратима, опет се окитио златом. Тиме је, практично, освојио све што се могло освојити у овом спорту, што само по себи довољно говори о каквом се борцу ради.
И Филип, Николин млађи брат, крчи пут ка врху светске џиу-џице, али не запоставља ни образовање. На Европском првенству у Израелу био је седми, док је на Светском шампионату у Абу Дабију заузео девето место. Издвојили бисмо друго место на Гран-при турниру у Немачкој, другом по јачини у Европи, и то је било најсјајније одличје које је неки такмичар из наше земље освојио на овом турниру. Упоредо са учешћем на различитим такмичењима, Филип је наставио студије на Електронском факултету у Нишу.
Прича о браћи Трајковић и њиховим заиста вансеријским успесима не би била комплетна ако не поменемо главног „кривцаˮ, а то је породица Трајковић. То је њихов отац Драган, који је тренер у клубу и националној репрезентацији, под чијим стручним надзором су остварени резултати којима се заиста мало ко може подичити, али и мајка Маја која је као стуб породице дала немерљиви допринос.
И на крају ова породица би требало да буде узор младим нараштајима, јер су показали да врхунски спорт и врхунско образовање могу да стоје једно уз друго, а нас искусније подсећа на златно време када је већина наших спортиста, на пример кошаркаши који су достигли светски врх, стекли факултетску диплому. Браћа Трајковић, иако су професионално, као програмери и слично, везани за већу средину, свој Алексинац не заборављају. Такмиче се за алексиначки клуб и стално су присутни у свом граду, где им је породична кућа. Ту су успешно завршили и Алексиначку гимназију.
Можда у поплави забаве и лаког стицања новца и школских диплома овај пример споја традиције и савременог, као у случају породице Трајковић, нема масовну популарност, ипак сматрамо да овакви примери треба да буду водиља наше заједнице. Мишљења смо да у нашим алексиначким институцијама ова два млада човека треба да изнесу омладини своја искуства, шта су им стечено знање и посвећен рад у спорту донели у каријерији и шта су им омогућили као младим људима.
Породици Трајковић честитамо на признању, а плакета и припадајући поклони биће им уручени на свечаном пријему у јануару.
Фотографије: Лична архива.