У понедељак се навршавају 22 године од страдања нашег града у НАТО бомбардовању. Петог априла 1999. године је било најтеже и тада је било највише жртава. Тим поводом, 5. априла ове године у 11 сати Одбор за неговање традиције и обележавање значајних историјских догађаја општине Алексинац и Удружење бораца Народно-ослободилачког рата општине Алексинац обележиће овај датум пригодним комеморативним скупом.
− Прво ће свештенство служити помен, а потом ће бити положени венци цвећа на спомен-обележје. Према најави, цвеће ће положити делегације Министарства одбране и Војске Србије, делегација наше локалне самоуправе, Удружења бораца, делегације патриотских удружења као што је Удружење резервних војних старешина и Општинска организација пензионера. Ове године изостаће културни део програма због здравственог стања у коме се налазимо, тачније због ковид епидемије − најавио је Мића Милојевић, секретар Удружења НОР-а.
Иначе, у току НАТО бомбардовања СРЈ, град Алексинац је бомбардован у два наврата. Од последица ових ваздушних напада погинуло је 14 цивила, а преко 50 је повређено. Уништено је више десетина стамбених објеката, здравствене установе и привредни објекти.
Најтеже бомбардовање Алексинца десило се 5. априла 1999. У 21ː35 бомбардован је цивилни део града. Са седам пројектила погођене су две централне градске улице. Погинуло је 11 цивила, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката, а знатно оштећена, поред осталих и зграда Дома здравља и Хитне помоћи. Уништено је 35 породичних кућа и 125 станова, аутобуска станица и привредни објектиː Конфекција „Морава”, „Бетоњерка” и Угоститељско-туристичко предузеће. Једна од бомби је са лица земље збрисала Улицу Душана Тривунца са шест породичних кућа, а десет је уништено у Улици Вука Караџића.
Представници НАТО-а у Бриселу су светској јавности су бомбардовања Алексинца 5. априла 1999. правдали „техничком грешком”, тврдећи да је мета била касарна надомак града.
Након разорног бомбардовања које је задесило Алексинац 5. априла 1999, у делу светске јавности овај град је називан „српском Хирошимом”.
Насловна фотографија: Архива Алпресс.