Српска православна црква и њени верници данас прослављају Обнављање храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц. Овај светац се у нашем народу слави два пута годишње, као Ђурђиц 16. новембра и 6. маја, као Ђурђевдан, када се обележава дан његове смрти.
На иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждаху, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци. У црквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, а иако Ђурђиц није, сматра се да је од великог значаја за православну цркву.
Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћанство, који је честа крсна слава код Срба. На данашњи дан православни верници се присећају преноса његових моштију из Никомидије у град Лида Палестинска.
Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани, јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан.
У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.
Постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.
Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.