Počela žetva ječma, rod pšenice ispod višegodišnjeg proseka

Žetva ječma na pojedinim parcelama počela je još krajem prošle sedmice, a prema prvim procenama prinosi će biti u okvirima višegodišnjeg proseka. Ipak, sa parcela koje su posejane i prihranjene u optimalnim rokovima, treba očekivati i šest do sedam tona po hektaru, napominju stručnjaci.

Ječam se, za razliku od pšenice, bolje izborio sa visokim temperaturama u proteklom periodu, tako de će rod biti kvalitetan, navodi za Radio Aleksinac stručni savetnik za ratarstvo u Poljoprivredno stručnoj i savetodavnoj službi Niš Saša Stanković.

– Prosek od četiri do pet tona po hektaru očekuje se prvenstveno zbog parcela koje su kasno i nekvalitetno posejane, pa je u zimskom periodu došlo do proređivanja useva. Kasnije, u nedostatku vlage, pre onih talasa kiša, ti usevi nisu bili adekvatno ishranjeni, to jest nisu mogli da iskoriste primenjeni azot u prihrani. To je razlog zbog kog imamo nešto niže prinose ječma, ali je on, opet kažem, na nivou višegodišnjeg proseka – ističe naš sagovornik.

I pšenica se nalazi u završnoj fazi zrenja. Iako je na brojnim parcelama sačuvala list koji značajno utiče na formiranje klasa i kasnije prinos, veliki problem predstavljaju bolesti koje su se javile nakon talasa kiša, a na prinos će sigurno uticati i izuzetno visoke temperature koje su prognozirane za čitavu sedmicu.

– I kod pšenice je veliki broj površina posejan sa zakašnjenjem i van optimalnih rokova setve, krajem novembra, čak i u decembru. Radi se uglavnom o parcelama koje su dosta proređenih sklopova, pa se od samog početka nije očekivao neki veliki prinos. Kišni talas u maju je malo popravio stanje, međutim ovo što se kasnije desilo, bolesti i ovaj toplotni udar, sigurno će umanjiti neki očekivani rod. Kod pšenice se očekuje rod ispod višegodišnjeg proseka, negde između tri i tri i po tone po hektaru na nivou čitavog Nišavskog okruga – poručuje Stanković i dodaje da se, bez obzira na ovakve prognoze, sa parcela na kojima su ispoštovani optimalni rokovi setve i primenjene adekvatne agro-tehničke mere mogu očekivati odlični prinosi, od sedam do osam tona po hektaru.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sixteen − five =