Na pragu smo ovogodišnje žetve strmih žita za koju naši poljoprivrednici , sa kojima smo razgovarali, smatraju da će doneti prosečan rod. Po njima to i nije tako loše, kada se ima u vidu duži period sušnog vremena koje je bilo ovog proleća.
Po rečima poljoprivrednika Srbe Trifunovića iz Lužana, koji žitarice gaji na preko 20 hektara, u moravskom delu opštine žetva ječma je počela, a za desetak dana kombajni će ući i u parcele sa pšenicom. Njegove procene su da će se prinosi hlebnog žita kretati od četiri tone do šest tona po hektaru, što je po njemu po prinosima jedna prosečna godina.
Trifunović kaže da je taj rod zadovoljavajući, gledajući nestabilne vremenske prilike i jedan period kada nije bilo dovoljno vlage. Ovaj naš poljoprivrednik na svom posedu očekuje prinos pšenice iznad pet tona po hektaru. Kao pozitivnu činjenicu navodi da je bilo malo površina pod pšenicom koje su bile izložene nevremenu.
Slična su očekivanja i Predraga Đorđevića iz Gredetina, koji strna žita gaji na preko 40 hektara. Žetva ječma na tom potezu počinje za dva do tri dana, a skupljanje hlebnog zrna očekuje se od prvog jula. Đorđević očekuje prinose od pet tona pa na gore, jer je preduzeo sve neophodne agrotehničke mere. Što se tiče uopštenog proseka, uz ogradu da je nezahvalno prognozirati, ovaj naš sagovornih kaže da će on biti neujednačen od parcele do parcele i da će na to uticati niz faktora. Najnačajniji je koliko je uloženo u primenu agrotehničkih mera, što nije uopšte jeftino. Đorđević na kraju kaže da je najbitnije da se pokupi ono što je rodilo, a prinosi su takvi kakvi su, jer poljoprivrednik uvek radi sa rizikom.
Atar sela Mozgova pod Bukovikom je poznat kao jedna od aleksinačkih žitnica. U razgovoru sa Milanom Miletićem iz ovog sela smo saznali da je i ovde pšenica u zadovoljavajućem stanju, a da on lično očekuje na zasejanih oko 40 hektara prinose od šest tona pa naviše.
Ovaj poljoprivrednik pšenicu gaji isključivo za tržište i smatra da prinos ispod pet tona po hektaru ne obezbeđuje nikakvu zaradu. A što se tiče same cene hlebnog zrna ovogodišnjeg roda, po njemu, trebala bi da bude 30 dinara po kilogramu, u odnosu na 20 prošlogodišnji.
I on, kao i njegove kolege iz Lužana i Gredetina, svesni su da tržište, pa ponekad i agrarna politika, ne idu uvek njima na ruku i spremni su da prihvate rizik proizvodnje, što se kaže fabrike na otvorenom nebu. To je izazovno i teško. I zato oni zaslužuju svu pažnju zajednice, pa i našu. Dok je ovakvih ratara, ima i neke nade da aleksinačka sela neće u potpunosti biti zapuštene sredine sa po nekim stanovnikom.