Povodom obeležavanja 101. godišnjice od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu predstavnici udruženja boraca i negovanja tradicije oslobodilačkih ratova položili su juče cveće na spomenik stradalima koji se nalazi na starom aleksinačkom groblju.
Prisutni su odali počast velikom broju umrlih lica koja su sahranjena u ovoj zajedničkoj grobnici. Prema pouzdanim podacima koji se zasnivaju na proučavanju protokola umrlih lica od avgusta 1914. do novembra 1915. godine, a koji je vođen od strane tri aleksinačka sveštenika, umrlo je preko 800 naših vojnika, podoficira, oficira, ali i jedan broj zarobljenika koji su bili ranjeni ili bolesni. Jedan broj stradalih iz aleksinačkih naselja sahranjen je u svojim selima, a posmrtni ostaci ostalih nalaze se u zajedničkoj grobnici.
Obraćajući se prisutnima profesor istorije Zoran Stevanović rekao je da je Aleksinac tada bio na tako važnom prometnom mestu i da je imao tu nesreću da ima dve bolnice, Okružno-građansku i rezervnu vojnu bolnicu Timočke divizije.
‒ Najviše ih je naravno umiralo od pegavog tifusa, a među njima je bilo i mnogo pripadnika bolnica, pa čak i lekara. Nedaleko odavde, ovde na starom groblju, nalazi se grobno mesto potpukovnika Milutina Jovanovića koji je iz Beograda po zadatku došao ovde i bio je upravnik te rezervne vojne bolnice i on se razboleo i umro je u oktobru 1914. godine ‒ objasnio je Stevanović.
Spomenik na starom aleksinačkom groblju projektovao je Aleksinčanin Milorad Divac, koji je u naš grad došao zbog ženidbe i tu živeo do 1941. godine kada je otišao u rat. Ovo obeležje po mnogo čemu podseća na spomenik ruskim dobrovoljcima koji se nalazi u parku Brđanka, podignut 1880. godine. Mali broj građana zna za ovaj spomenik na Starom groblju.
‒ Inače danas kada sa bilo kim razgovarate, skoro je nepoznat podatak da postoji ovakvo mesto na aleksinačkom groblju i to je velika šteta. Naš zadatak je da o tome govorimo, da podignemo svest naših ljudi. Da se sećamo ovog svetog mesta jer tu mi odajemo počast ne samo ratnicima iz ovog kraja, nego i iz cele Srbije ‒ upozorava Stevanović, jedan od najboljih poznavalaca istorijskih prilika.
On je izrazio nadu da će Zavod za zaštitu spomenika ili lokalna samouprava uložiti sredstva da se spomenik malo popravi jer je na njemu primetan uticaj vremenskih prilika i potrebna je restauracija.
Interesantno je da je preko puta ovog spomenika bilo nemačko groblje. Po rečima našeg sagovornika 30-ih godina ekshumirani su ostaci i Nemačka država je te svoje pokojnike odnela u njihovu domovinu. Pretpostavlja se da je i ovaj aleksinački spomenik našim stradalima u to vreme podignut. Nažalost i prilikom ovogodišnjeg obeležavanja ovog značajnog datuma iz takozvanog Velikog rata prisustvovao je mali broj građana.