Dan primirja

Почаст страдалима у Првом светском рату: Споменик за који мали број Алексинчана зна

Поводом обележавања 101. годишњице од потписивања примирја у Првом светском рату представници удружења бораца и неговања традиције ослободилачких ратова положили су јуче цвеће на споменик страдалима који се налази на старом алексиначком гробљу.

Присутни су одали почаст великом броју умрлих лица која су сахрањена у овој заједничкој гробници. Према поузданим подацима који се заснивају на проучавању протокола умрлих лица од августа 1914. до новембра 1915. године, а који је вођен од стране три алексиначка свештеника, умрло је преко 800 наших војника, подофицира, официра, али и један број заробљеника који су били рањени или болесни. Један број страдалих из алексиначких насеља сахрањен је у својим селима, а посмртни остаци осталих налазе се у заједничкој гробници.

Обраћајући се присутнима професор историје Зоран Стевановић рекао је да је Алексинац тада био на тако важном прометном месту и да је имао ту несрећу да има две болнице, Окружно-грађанску и резервну војну болницу Тимочке дивизије.

‒ Највише их је наравно умирало од пегавог тифуса, а међу њима је било и много припадника болница, па чак и лекара. Недалеко одавде, овде на старом гробљу, налази се гробно место потпуковника Милутина Јовановића који је из Београда по задатку дошао овде и био је управник те резервне војне болнице и он се разболео и умро је у октобру 1914. године ‒ објаснио је Стевановић. 

Споменик на старом алексиначком гробљу пројектовао је Алексинчанин Милорад Дивац, који је у наш град дошао због женидбе и ту живео до 1941. године када је отишао у рат. Ово обележје по много чему подсећа на споменик руским добровољцима који се налази у парку Брђанка, подигнут 1880. године. Мали број грађана зна за овај споменик на Старом гробљу.

Dan primirja

‒ Иначе данас када са било ким разговарате, скоро је непознат податак да постоји овакво место на алексиначком гробљу и то је велика штета. Наш задатак је да о томе говоримо, да подигнемо свест наших људи. Да се сећамо овог светог места јер ту ми одајемо почаст не само ратницима из овог краја, него и из целе Србије ‒ упозорава Стевановић, један од најбољих познавалаца историјских прилика. 

Он је изразио наду да ће Завод за заштиту споменика или локална самоуправа уложити средства да се споменик мало поправи јер је на њему приметан утицај временских прилика и потребна је рестаурација.

Интересантно је да је преко пута овог споменика било немачко гробље. По речима нашег саговорника 30-их година ексхумирани су остаци и Немачка држава је те своје покојнике однела у њихову домовину. Претпоставља се да је и овај алексиначки споменик нашим страдалима у то време подигнут. Нажалост и приликом овогодишњег обележавања овог значајног датума из такозваног Великог рата присуствовао је мали број грађана.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

20 − 11 =