Победница овогодишњег Међународног мултимедијалног конкурса на тему „Руска црква у Горњем Адровцуˮ, у категорији литераних радова, Николина Марковић долази са Косова и Метохије, из Грачанице. Ова ученица шестог разреда Основне школе „Краљ Милутинˮ инспирацију за свој рад пронашла је у културном наслеђу поред којег одраста, манастиру Грачаници, задужбини српског владара чије име носи школа у којој стиче знање и образовање.
Николина се у петак први пут у животу нашла у порти горњоадровачке Руске цркве, а први утисци су јој веома позитивни. У разговору за наш медиј каже да јој се програм допао, као и да су људи које је овде упознала изузетно срдачни. Открила је да је током писање своје победничке песме „Последњи јуришˮ замишљала ову цркву и њено двориште управо онако како их је касније и доживела током боравка у Горњем Адровцу. Како каже „баш ми се ова слика уклопила у песмуˮ.
Када са децом њеног узраста са Косова и Метохије почнете да разговарате о животу и раду наших сународника на том подручју, одмах добијете саговорника који о овој теми говори и промишља много озбиљније и одговорније него што би се очекивало од особе тих година. Николина каже да обожава своју Грачаницу, Косово и Метохију, и да је њој тамо лепо.
– Волим да прошетам и дођем овде и у друга места, али је мени у Грачаници супер. Можда моји вршњаци овде мисле да моје место није баш тако лепо, али када дођу изненадиће се колико Грачаница има неку душу, неку посебну лепоту због манастира и других ствари које се могу видети и доживети – поручује Николина, позивајући све људе да дођу у њену Грачаницу и сами се увере у доживљај који нам је описала.
Наша саговорница, као и њене вршњакиње и вршњаци са Косова и Метохије, од малих ногу велику пажњу посвећује очувању традиције, па се учешће у фолклорним и драмским секцијама подразумева, није обавеза, већ част и основно образовање. Николина је за алексиначки конкурс сазнала од своје наставнице, која јој је пружила драгоцену помоћ, па ова скромна девојчица не пропушта прилику да искаже захвалност својој менторки.
Наравно, ту су и поносни родитељи Ивана и Срђан, којима није било тешко да из Грачанице, удаљене око 170 километара, дођу у Горњи Адровац, буду подршка својој кћерки и да испоштују манифестацију која негује културу сећања на историјске догађаје из наше прошлости. Свака част!