Пиротска представа о страху који разједа

Ансамбл Народног позоришта Пирот синоћ је још једном побрао симпатије алексиначке публике, која је имала прилике да и ранијих година на ПИП-у прати рад глумаца из овог града. Да новац и бројност позоришне трупе нису пресудни за квалитетан производ и овог пута су показали глумци из Пирота који, по сопственом казивању, раде у скромним условима, односно са врло малим буџетом. Ипак, са спремношћу и ризиком да уз ангажовање и са добрим редитељима са стране праве преставе које могу стати раме уз раме са остварењима и звучнијих ансамбала код нас.

Представа „Страх – једна топла људска прича” је ауторски пројекат Игора Вука Торбице који нас је, нажалост, прерано напустио у 33. години живота, инспирисана драмским текстовима немачког писца левичарске оријентације Франца Ксавера Креца. За Креца се каже да је писац малих људи, обичних живота и баналне свакодневице. Његови текстови су пуни политичких тема које су се односиле, пре свега, на убрзано нарастајући број радничке класе седамдесетих и осамдесетих година прошлог века и жанровски се могу сврстати у социјалне драме.

Осим што је Торбици овај аутор био инспирација, што је место дешавања радње у једној згради, а актери њени станари, део који је надоградио може се сврста у актуелне теме савременог човека од којих је једна и страх. Различите врсте страха утичу на социјално понашање појединаца и његов положај у друштву. Када страх за егзистенцију, од губитка посла, познаника и слично постане деструктиван, он прелази у неку врсту патолошке несигурности, а људско биће почиње да реагује инстинктивно попут животиње, онда настају проблеми сваког појединца како се изборити и суочити са сопственим страховима. Торбица је својом текстуалном и режијском надоградњом овај комад сврстао у друштвено ангажовано позориште, а може се рећи и да је био претеча страхова који су нас очекивали у наредним годинама, попут страха од светске епидемије. Представа је рађена почетком 2020. године, када се још није наслућивало шта нас очекује тог пролећа и прво закључавања на светском нивоу које ће уследити.

Глумачки ансамбл Народног позоришта Пирот је у представи у потпуности испоштовао захтев режисера да њихова глума буде аутентична и да се више заснива на њиховом свакодневном понашању, а не на мајсторским глумачким бравурама које исказују професионално знање. Једноставно тражио је да глуме живот, а не да глуматају.

„Страх – једна топла људска прича” прича је о нама, српска, али и светска прича. Својствено Торбици, изненадно овај се комад завршава без одређеног краја, као да нам поручује да прича о страху није завршена. А гледаоца оставља у размишљању о томе који су његови страхови, како да их превазиђе, односно како да не упадне у клопку да због разних страхова постане деструктивна личност. Можда је решење у сцени на почетку представе када комшије из зграде реше да више времена проведу у међусобном дружењу.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eighteen + 5 =