Пчелар Станојевић: Пословна клима већи проблем од климатских промена

Алексиначки пчеларски форум, који је синоћ по ХV пут одржан, овог пута у Дому омладине, бавио се темом „Како постати неуспешан пчелар”, о проблемима који су последњих година захватили ову грану. О томе је говорио професионални пчелар Срђан Станојевић који има и органску сертификовану производњу и 200 пчелињих кошница.

Станојевић је говорио како на његово пословање утичу и како превазилази изазове који су наметнути због огромног присуства фалсификата меда на светском тржишту, ниским откупним ценама и евидентним климатским променама. Он је анализирао своје пословање од 2015. до 2025. године које се састојало од успона и падова.

Овај пчелар се у свом предавању није бавио тиме који су општи проблеми у пчеларству код нас, већ се фокусирао на то шта се дешава конкретно на нивоу произвођача.

− Вршио сам анализу периода од 10 година претходних и ту сам издвојио да је постојао период успона који је трајао од 2015. године до друге половине 2021. године. Са доласком кризе, долази период пада који траје од 2022. године, па све до сада. Упоређујући та два периода, принос и издашност природе је била слична. Било је лоших година и у овом првом периоду, кад смо били у успону, било је и у овом другом периоду и лоших и добрих година. Ако гледамо апсолутну вредност цене меда, било је година са ниском ценом меда и у овом периоду успона, међутим, општа пословна клима је разлика – образлаже своју анализу овај пчелар.

Станојевић је на основу свог примера дошао до закључка да је на његов бизнис највише утицала пословна клима у којој је он требао да се снађе на најбољи начин, што увек није био случај.

− Поготово инфлација, све је поскупело много. Онда су кошнице у том периоду поскупеле скоро дупло. Највећа цена по којој сам ја продао мед, род из 2021.године, је била 7,80 евра, онда је дошао пад, па сам род из 24. продао по 3,70.  Значи, са цене од 7,80 сам сишао на 3,70, а трошкови су значајно скочили у том периоду. Помоћ државе постојала је и тад и сад. Та помоћ се поправљала у међувремену, повећавали износи, субвенција по кошници,  увођени су и нови подстицаји којих раније није било, али општа пословна клима се покварила ‒ закључује наш саговорник.

Пчелар Станојевић је лоцирао десет грешака које је могао да избегне у анализираном периоду што би највероватније много више ублажило кризу. О тим пропустима у наредном медијском садржају.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *