Пазите чиме ложите!: Стигли први резултати мерења квалитета ваздуха у Алексинцу

Да је и у Алексинцу ове зиме присутно велико загађење ваздуха знало се и без потврде стручњака. Али ових дана стигли су и званични резултати, који показују да је штетних честица у ваздуху у појединим децембарским и јануарским данима било чак и троструко више од дозвољеног, бар када је реч о центру града. Мерни уређај који је био постављен у дворишту скупштинске зграде измерио је 11. јануара чак 164 µg/m³ PM10 честица, чија је гранична вредност 50 µg/m³. Реч је о штетним честицама чији састав углавном чине тешки метали, у зависности од загађивача.

Стручњак за екологију у Општинској управи Владимир Никодијевић напомиње да се резултати односе само на зону града у којој је вршено мерење, али и да је ту сконцентрисана трећина становништва општине. Такође, тестирање је обављено у време када је вероватно присутна највећа концентрација штетних честица у ваздуху током године, с обзиром на сезону ложења.

̶ Сви резултати су добијени у најнеповољнијим могућим условима у данима када практично није било ветра готово уопште и када је било потребе за грејањем током целог дана. Према типу честица установили смо да највеће загађење потиче од кућних ложишта и то је загађење које практично ми и имамо прилике да видимо голим оком, и у току дана, посебно ако се попнемо мало више до Старог гробља или Палилуле. Код нас је повећано загађење чврстим честицама које, по некој грубој процени, потичу, пре свега из кућних ложишта – објашњава Никодијевић.

Ипак и поред узнемирујућих резултата нема места паници, каже наш саговорник, али додаје да грађани морају почети да се понашају одговорније и да обрате пажњу шта стављају у котлове и шпорете.

̶ Највећа помоћ би била када би грађани имали свест о томе да су они главни кривци и када би водили више рачуна о томе шта ложе и како ложе. Економска ситуација је таква да се не може очекивати брзи прелаз са чврстог горива на природни гас или неке друге енергенте који мање загађују атмосферу, али посебно апелујем на грађане који имају котлове у којима спаљују отпадну гуму, уља, амбалажни отпад разних врста, укључујући и пластичну амбалажу… Грејањем таквих материја настају опасни диоксини. То су у принципу отровне и канцерогене материје – напомиње еколог.

Да су главни извор загађеног ваздуха у Алексинцу индивидуална ложишта потврђују и ранији резултати такозваних емисионих мерења, која су обављана у индустријској зони. Резултати у последњих десет година у индустријској зони нису показали знатна прекорачења, што значи да у Алексинцу фабрике нису примарни загађивачи.

Нажалост за ову ситуацију нема брзог решења, констатује Никодијевић, јер да би се реализовао зацртани план и смањило загађења потребан је дужи период.

̶ За сада је број домаћинстава која су заиста прикључена на гасоводну мрежу занемарљив у односу на број постојећих прикључака, а прелазак на гас би у великој мери допринео смањењу загађења. A што се тиче саобраћаја, за нас је повољно то што је у припреми документација за саобраћајну петљу на ауто-путу из Рутевца и саобраћајну везу која води ка Сокобањи. Тако да ће транзитни саобраћај, који у овом тренутку практично нарушава квалитет ваздуха у алексиначкој котлини, делимично бити измештен. Што, опет, није тренутно и брзо решење – напомиње Никодијевић. 

Ово је први пут да се у Алексинцу обавља такозвано амбијентално мерење квалитета ваздуха, тачније ниво загађености у насељеном делу града. С тога је, нажалост, немогуће резултате упоредити са ранијим периодом, али се претпоставља да је у претходној деценији било и горих дана, с обзиром да није било гасоводне мреже.

Мерни инструменти за проверу квалитета ваздуха тренутно су постављени у радној зони „Кукиш” и у близини Фабрике за прераду воде „Бресје” у Суботинцу, а након ових мерења нишки Факултет заштите на раду доставиће детаљан извештај о квалитету ваздуха на територији општине Алексинац.

У сваком случају, повољне резултате сигурно не можемо очекивати. Зато уместо маски, које и нису превише делотворне а и представљају индивидуално решење, боље је да на време прихватимо савет и смањимо сопствено учешће у загађењу – колико год, значиће.