Ово су награђени на четвртим „Данима Тихомира Р. Ђорђевићаˮ

На Свечаној академији одржаној данас у великој сали алексиначког Дома културе, поводом четвртих дана „Тихомира Р. Ђорђевићаˮ додељене су награде и признања за ову годину. Др Снежана Самарџија, универзитетски професор и фолклориста из Београда, добитница је награде „Тихомир Р. Ђорђевићˮ. Њен колега др Момчило Златановић, универзитетски професор у пензији, носилац је признања ,,Чувар завичаја” које организатор манифестације додељује за велики и значајан допринос у очувању материјалног и нематеријалног блага нашег народног живота.

Присутне на свечаној академије, у име покровитеља Општине Алексинац, поздравио је председник Далибор Радичевић, а испред организатора Центра за културу и уметност директорка Маја Радоман Цветићанин. Пригодан програм извели су ученици Алексиначке гимназије и чланови Омладинског хора ЦКУ. Актуелна ситуација око вируса корона утицала је и на протокол, па се добитници нагрда нису појавили, а додељена признања преузеле су овлашћене особе.

Овом приликом професорка Данијела Поповић Николић је прочитала послато писмо добитнице награде др Снежане Самарџије која је поручила да међу онима који су наставили Вукову мисију почасно место припада Тихомиру Ђорђевићу, који је по њој читав свој век посветио свом народу.

Др Снежана Самарџија један је од најистакнутијих српских фолклориста, научник иза чијег дугогодишњег бављења феноменима усменокњижевне традиције стоје изузетно запажени резултати, објављени у бројним студијама и неколико монографија, од којих треба нарочито поменути дела: Поетика усмених прозних облика, Пародија у усменој књижевности, Од казивања до збирке народних прича, Облици усмене прозе, Биографије епских јунака, Речи у времену: усмено стваралаштво и епохе усмене књижевности, Бројеви у српском фолклору.

Образлажући одлуку о додели признања „Чувар завичајаˮ жири је објавио да је др Момчило Златановић једна од оних личности које су својим дугогодишњим радом на бележењу, представљању и проучавању српске усмене књижевности оставиле изузетно важне трагове у науци и традицијској култури. Његов је нарочит допринос богаћењу усменокњижевног корпуса са простора јужне Србије, што и представљају његове збирке лирског песништва.

Професор Момчило Златановић рођен је у Ратају (Врање) 1934. године. Доктор је филолошких наука и универзитетски професор у пензији. Радио је на Учитељском факултету у Врању, Филозофском факултету у Нишу и на другим високошколским институцијама у Србији.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eight − three =