Danas je na Novom groblju u Aleksincu sahranjen poznati aleksinački medijski radnik Dragan Gojković – Gojko, koji je u petak naveče izgubio životnu bitku sa virusom korona. Među onima koji su se danas sa žaljenjem i rečima oprostili od Dragana su i njegove mnogobrojne kolege sa kojima je radio tokom svoje 25. godišnje profesionalne karijere.
Posebno je emotivno pismo koje je poslao u ime zaposlenih u nekadašnjoj Alt televiziji, jedan od tadašnjih urednika Zoran Živković.
„Kada si pre 25 godina zakoračio u čarobni svet televizije nisi ni slutio da će to biti tvoj definitivni životni izbor. Iako bez prethodnog iskustva, veoma brzo si napredovao u tom poslu. Kamera je postala deo tebe i ti si postao deo nje. Zajedno ste koračali bajkovitim koracima od sedam milja ka vrhu.
Svakim tvojim snimljenim materijalom, bilo za prilog, bilo za reportažu, postavljao si nove standarde, a sebi lično podizao lestvicu za stepenik više. Nikada nisi govorio ovo mi je najbolje do sada, jer si znao da će ono buduće, biti još bolje.
Uporedo sa snimateljskim, počeo je i tvoj montažerski rad. Tih devedesetih godina, sa skromnom opremom, pravio se montažerska čuda, koja nisu dosegli mnogi drugi u digitalnoj eri. Bio si svestan da je televizija mašina za mlevenje, da zahteva i po deset i više sati rada dnevno, ali se nisi predavao, niti jednog trenutka razmišljao da odustaneš.
Posle godina provedenih u Veseloj televiziji, svoje umeće, svoju kreativnost, svoj prepoznatljiv snimateljski rukopis i pre svega ljubav prema poslu, dokazao si i u inostranstvu. U Švedskoj, Danskoj, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj… Postigao si ono što nisu mnogi televizijski pregaoci iz drugih, većih sredina. Jer, radio si ono što si voleo, pa su i drugi voleli to što si radio.
Svaki tvoj snimak bio je vizuelna poezija, svaka tvoja montaža bila je umivena i hiruški precizna. Nijedan kadar nije bio suvišan i nijedan kadar nije nedostajao. Zato su te kolege u svim redakcijama izuzetno poštovale i volele. I tokom onih poslednjih godina Televizije Alt, kada smo svi znali da nas čeka zatvaranje, radio si istim onim žarom i entuzijazmom kao i one davne 1995. godine na početku Vesele televizije. Istu ljubav, istu energiju uložio si i u pokretanje Televizije Bosforus, tvoje poslednje profesionalne stanice.
I na kraju, kada se tvojim preranim i iznenadnim odlaskom završava jedna impozantna karijera, ne postoji više dilema: Da li si ti izabrao televiziju ili je ona izabrala tebe. Sada je jasno – izabrali ste jedno drugo.
Ako se neko nekad bude odlučio da piše istoriju o aleksinačkim televizijama, taj neko mora da zna jedno – maestro Gojko zaslužuje – tron.
Dragi Gojko, teško je poverovati da te tvoji sugrađani neće više viđati na ulicama grada sa kamerom. Svakom događaju i svakoj manifestaciji u gradu nedostajaćete ti i tvoja kamera.
Dragi Gojko, hvala ti za dobrotu, prijateljstvo, kolegijalnost i profesionalnost.
Putuj dobri čoveče, putuj legendo.
Neka ti je večna slava i hvala!”
Ovo pismo je nakon opela pročitala direktorka Centra za kulturu i umetnost Aleksinac Maja Radoman Cvetićanin. Saučešće porodici preminulog Gojkovića su izrazili mnogobrojni građani među kojima su i predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević, njegov zamenik Čedomir Rakić, predsednik Skupštine opštine Nenad Stanković, direktor Opšte bolnice dr Goran Vidić, kao i većina direktora javnih ustanova.