Одборник Братислав Дисић у дискусији приликом усвајања предлога буџета општине Алексинац за наредну годину, на јучерашњем скупштинском заседању указао је на тежак положај запослених у комуналним делатностима, односно на ниске зараде.
Дисић, који је и радник ЈКП „Комуналне услугеˮ, казао је да они немају значајно повећање плате и да нису достигли ни 27 хиљада динара, минимални лични доходак. Он је упозорио да је нерално да њихова зарада у јануару буде 30 хиљада.
‒ Ми у јануару тек да достигнемо 27 хиљада, свака част. Људи не смеју ни да штрајкују, плашите их тамо да ће добити отказ, да ће се угасити предузеће ‒ напоменуо је Дисић обраћајући се предлагачу општинског буџета, председнику Ненаду Станковићу.
Одборник Дисић је критичан био и према опредељењу локалне самоуправе за велике инвестиције намењене уређењу центра града, док се према њему у околна насеља недовољно или уопште не улаже. Он је такве појаве упоредио са некадашњом праксом држава „реалног социјализмаˮ које су градиле модерна насеља намењена за показивање странцима.
‒ Били су у Кини и Совјетском Савезу, били су такозвани забрањени градови. Па се направи град и када дођу гости они одведу госте у тај забрањени град.Покажу како је то све у реду. Међутим, лево и десно сиротиња ‒ казао је Дисић уз напомену да се тако нешто сада догађа у овдашњој средини.
‒ Путеви по селима блато, водовод нема од Кормана до Витковца. „Водоводуˮ дајете још пет милиона, 20 милиона, а водовод тамо нема пет домаћинства. Пет стотина хиљада литара воде стоји изнад базена близу моје куће и не користи се, а само седам-осам домаћинстава има воду. Те паре што дајете „Водоводуˮ нека ураде тај водовод. А што причате за пут Корман – Адровац – Горњи Љубеш, он је урађен до Кормана, а треба до Горњег Љубеша, али је био скраћен. Сада тај пут настављају, међутим овај пут Адровац-Корман он се распао. Лако ћете сада једно парче да урадите нов, а рачунаћете цео пут као нов, а он се више од пола распао – констатовао је овај одборник поменувши још једном главну улицу као забрањени део града или улица од 200 метара, уз препоруку челницима да је ипак требало мало више да виде да су им радници гладни или да помогну села за водовод и пут.