У препуној сали алексиначког Дома омладине, синоћ је представљена монографије „Предшкoлско васпитање и образовање у Алексинцу и околини од 1926. до 2019.ˮ
Током једночасовне промоције о књизи су говорили аутори: Зоран Стевановић, Милан Петровић, Виолета Поповић, Синиша Голубовић, и један од рецензената Светлана Ђурђевић, која је истакла да су овакве публикације изузетно значајне за историчаре.
− Овакво издање је не само изузетно драгоцено за историчаре и познаваоце других научних дисциплина, него треба да привуче пажњу и ширег круга читалаца својим актуелним садржајем, научним приступом и изнијансираним судовима које аутори ове књиге постојано траже. Књига „Предшколско образовање и васпитање у Алексинцу и околини од 1926. до 2019. годинеˮ заслужује све похвале − додала је Светлана Ђурђевић.
Поред ове, врло је мало монографија о предшколству у Србији. Само Кикинда и Жагубица имају монографију о предшколству, а постоји и монографија о предшколским установама у Србији од 1843. до 2000. године. Када се говори о овој монографији, грубо се може поделити на два периода, период пре 1978, када је „Ланеˮ основано, и од те године.
− Те давне 1978. године у нашем граду бива отворен први вртић под именом Дечији вртић „Ланеˮ. Име је добио по насељу „Јеленацˮ у коме се налази. То је била једна новина за становнике Алексинца, јер до тада није постојала установа која је намењена целодневном боравку деце. У то време, у граду су радиле четири предшколске групе, али су биле у саставу Основне школе „Аца Милојевићˮ. Предиван објекат у „Јеленцу” је своја врата отворио деци овог града првог септембра са две мешовите васпитне и једном јасленом групом, да би месец дана касније кренула са радом једна група деце пред полазак у школу. Те радне године, установа је радила са 18 запослених, а убрзо су се ширили капацитети отварањем нових група на територији општине − подсетила је директорка Виолета Поповић и додала да данас, након 41. године постојања, предшколска установа располаже са шест јаслених, 17 васпитних група целодневног боравка, 22 припремне и три мешовите групе – играонице.
Један од аутора, историчар Милан Петровић, током промоције истакао је чињеницу да су најлакше дошли до материјала о последњих 40 година предшколског образовања.
− Као историчар морам да кажем, да је много већи изазов и захтевнији задатак био период пре 1978. године. За овај период, почевши од 20-их година прошлог века требало је доста више напора, труда, трагања за информацијама, више истраживачког рада, копања по разним архивима… Е сад, што се тиче овог периода од оснивања установе „Ланеˮ, значи од 78., био је много много лакши, управо захваљујући радницима „Ланетаˮ−додао је Петровић.
Иначе, идеја о настанку једног оваквог дела давно се родила, пре више од 15 година. Истражујући почетке образовања у Алексинцу и околини, давне 2002. године, у архиви тада Основне школе „Аца Милојевићˮ, а данас „Вожд Карађорђеˮ, професор Зоран Стевановић пронашао је уписнике државног дечијег забавишта у Алексинцу, а нешто касније у архиви Више школе за васпитаче пронашао је низ докумената о првом забавинском течају.
− Приближавајући се јубилеју, четири деценије успешног рада предшколске установе „Ланеˮ, одлучили смо да урадимо једно овакво дело. Мали је број установа које имају своје монографије и ми у тренутку када смо почињали нисмо имали никакав узор, нисмо имали ништа што би нам послужило да се угледамо на такво неко дело. Ово што смо урадили, што смо створили је јединствено, али чврсто верујем да може послужити као основа за писање оваквих радова многим предшколским установама у нашој републици − рекао је професор Стевановић.
Иако се на први поглед може закључити да се у овој монографији ради о историјској грађи, важној пре свега за локалну историју, јасно је да се ради о историјским изворима који омогућавају да се стекне много боља и садржајнија слика о догађајима који су имали прворазредни историјски и шири значај.
