Комеморативним скупом и полагањем венаца цвећа код спомен обележја на Буковој пољани, тромеђи општина Алексинац, Сокобања и Ражањ, јуче је обележена 77. годишњица од битке на планини Буковик.
Овом скупу присуствовале су делегације Републичког одбора СУБНОР-а, општинских одбора ове организације у Алексинцу, Сокобањи, Бољевцу и Неготину. Цвеће су положили и представници Градског одбора СУБНОР-а Зајчар и Удружење резервних војних старешина Сокобања.
Присутнима су се обратили Жељко Зиројевић, потпредседник Републичког одбора СУБНОР-а и др Славољуб Јовановић, председник Општинског одбора СУБНОР-а у Сокобањи.
За званичну историју и оне који негују тековине Народно ослободилачке борбе у Другом светском рату у тој бици победили су партизани, односно борци 14. бригаде, 23. дивизије НОВЈ, над много јачим четничким снагама.
Четрнаеста српска ударна бригада формирана је наредбом Главног штаба НОВ и ПО за Србију 14. јуна 1944. у селу Рибару. Од формирања па до краја рата, ова бригада борила се, заједно са Седмом и Деветом, у саставу 23. српске дивизије.
Један број историчара и присталица четничког покрета има другачије тумачење ове битке и њен завршетак.
„За званичну историју и оне који негују тековине Народно ослободилачке борбе у Другом светском рату у тој бици победили су партизани, односно борци 14. бригаде, 23. дивизије НОВЈ, над много јачим четничким снагама.“
Za zvaničnu istoriju partizani su bili nepobedivi heroji, što se da videti iz zapisnika koje su sami pisali.
A za nezvaničnu istoriju, u ovom slučaju istinsku istoriju koja se i dogodila, partizani su bili razbijeni od strane četnika na tom Bukoviku i oterani u smeru Sokobanje. A kako i ne bi, kad su prvo poslali seljane i decu da poginu u prvom naletu, a onda bili izbombardovani avionskim topovima koje su četnici imali ušančene na vrhu Bukovika. Razbežali su se kud-koji, a ponajviše prema sokobanjskoj kotlini. Na kraju su partizani Bukovik zaobišli, jer da ga osvoje nisu mogli, a četnici se povukli prema Ražnju i niz Moravu. Sutradan su isti ti preživeli seljani morali da pokopavaju na stotine izginulih u masovne grobnice i to pod nadzorom Nemaca, koji su tek sutradan došli na Bukovik samo da se raspitaju o ishodu. Što svakako ne bi mogli da su partizani bitku dobili i na taj način ostali na tom uporištu.
Sve je to isto zabeležno u arhivama, ali mi ćemo i dalje da učimo partizansku verziju rata gde su oni pobednici u svakoj izgubljenoj bici.