Страдање становника са подручја данашње општине Алексинац, а тада из два среза Алексиначког и Моравског, у Првом светском рату је било огромно. Од тадашњих 56.000 становника до сада је поименично позната погибија 3.000 особа, претежно мушкараца. То је имало велике демографске последице па је предратни број становника постигнут тек 1925. године, три године касније од обнове становништва Србије. То су подаци које је изнео алексиначки историчар Зоран Стевановић, након церемоније обележавања на подручју општине Алексинац, 11. новембра, Дана примирја у Великом рату.
‒ То је страшно велики број ако узмете да је толико људи погинуло, поготово младића који још нису били ни жењени, нити оставили своје потомке што је оставило трајне демографске последице. Предратни број становника ова два среза достигнут је тек 1925. године, мада је то у Србији било знатно раније 1922. године. Нису само страдали наши ратници у редовима српске војске. Страдало је цивилно становништво, страдало је свештенство, страдали су учитељи који нису могли отићи са српском војском преко Албаније за време бугарске окупације, а највише 1917. године када је и ово наше подручје било захваћено Топличким устанком ‒ каже Стевановић.
Војници из наше општине борили су се у оквиру 14. Пука и прошли су ратни пут од Књажевца, Цера, Колубаре, Пирота, Албаније и Солунског фронта.
‒ Алексинац и околина у војној организацији припадали су Тимочкој дивизијској области чије је седише било у Зајечару или још прецизније наши војници са овог простора били су у саставу 14. Пука првог, другог и трећег позива. Са овим јединицама наши преци прешли су славни пут од Књажевца где је било мобилизационо место преко Цера, Колубаре у јесен 1915. године у страховитим борбама са Бугарима на подручју Пирота и Беле Паланке у повлачењу преко Косова, Албаније на острво Крф, затим на Солунски фронт где су победоносно кренули септембра 1918. године у ослобођење земље ‒ каже овај професор добар познавалац локалне историје уз напомену да је на том херојском путу пало много жртава, страдало их је на Церу, на Колубари, умрло приликом повлачења преко Албаније.
Тим поводом на Старом гробљу у Алексинцу код споменкостурнице где су сахрањени умрли у Првом светском рату одржан је, 11. новембра, комеморативни скуп. Службу је вршило свештенство храма Светог Николе у Алексинцу, а цвеће су положиле делегације Општине Алексинац, Удружења бораца народноослободилачког рата, Удрежење резервних војних старешина Алексинац и друге патриотске организације. Скуп је организовао Одбор за неговање традиције и обележавање значајних историјских датума општине Алексинац.