Обележавање Дана примирја у Алексинцу

Поводом обележавања државног празника Дана примирја на Старом гробљу у Алексинцу, код спомен костурнице где су сахрањени умрли у Првом светском рату, одржан је 11. новембра комеморативни скуп. Службу је вршило свештенство храма Светог Николе у Алексинцу, а цвеће су положили делегација Општине Алексинац, коју је предводила заменица председника општине Маријана Радивојевић, и представници удружења која негују сећања на ослободилачке ратове. Скуп је организовао Одбор за неговање традиције и обележавање значајних историјских датума општине Алексинац.

Обраћајући се присутнима професор историје и члан Одбора Зоран Стевановић је изнео неке детаље везане за овај датум.

‒ Ове године обележава се 104 године од потписивања примирја у тада званом Великом рату, који је касније, пошто је избио један већи од њега, назван Први светски рат. Тачно у 11 часова, 11. новембра 1918. године у једном вагону крај Париза, пред маршалом Фошом, немачки представници потписали су примирје. Овај догађај се с правом назива примирјем ‒ каже професор уз напомену да он никада није прерастао у трајан мир.

Он додаје да двадесет година касније почиње велики, већи, Други светски рат, што значи да то примирје није било засновано на неким реалним основама. Страхоте Првог рата у људским животима су велике, не само од ратних дејстава.

‒ Најмање 10 милиона људи је погинуло. Велики број цивила је умро од разних патњи. Огроман број рањених. Још је већа несрећа што се током рата, 1918. године појавила једна опака болест која се погрешно назива, шпанска грозница односно шпански грип. Њу су, највероватније, по свим научним истраживањима, донели амерички војници који су дошли на западно ратиште ‒ износи чињенице овај алексиначки професор.

Катастрофа није заобишла ни Србију и подручје наше општине, где је било огромно страдање.

‒ Милион и двеста педесет хиљада жртава је званично уписано из овог периода, што значи да је нестало двадесет и шест посто српског становништва. Највећа је несрећа у томе што је то био оргоман број младих људи, који нису за собом оставили потомство, нису формирали своје породице, чиме је знатно нарушена демографска слика Србије у наредном периоду. Овај наш крај, Алексинац и околина, тада у два посебна среза, моравски и алексиначки су такође поднели огромне жртве – наглашава Стевановић.

Он износи податак објављен у другом издању књиге ,,Алексинац и околина у Великом рату” где се налази четири хиљаде имена оних који су страдали у периоду од 1912. до 1918. године, значи у Балканским и Првом светском рату.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

16 − 11 =