О Кинеској новој години из угла нашег човека

Прослава Кинеске нове године нашој јавности доста привлачи пажње. Овај народ већ је дуже време присутан на нашим просторима. Готово често бивају радно ангажовани на разним местима, па имамо прилике да се срећемо или евентуално сарађујемо с њима. Пажњу привлачи и њихова култура, нарочито сада, када је почело обележавање овог догађаја.

Почетак и крај лунарне године се, због броја дана, не поклапају са дужином године по општеприхваћеном грегоријанском календару. Ова (нова) лунарна година почиње 22. јануара 2023. и трајаће до 9. фебруара 2024. године. Наравно да савремени Кинези славе 31. децембра Нову годину по модерном моделу обележавања – дружењем, концертима, изласцима у клубове и на остале начине како се и у нашем народу данас дочекује нова година.

– Истина је да Кинези негују и традицију слављења Лунарне нове године. Поред Сино-тибетанаца који живе широм света, обичаје који прате лунарни  календар, који није у званичној употреби, практикују и Корејци и Јапанци, као и многи други народи Азије.  Традиционално се „Кинеска” нова година слави 15 дана, и цео тај скуп обичаја и манифестација називају Фестивалом пролећа. Он траје од првог дана лунарне године до 15. дана – који се завршава (летњим) Фестивалом лампиона – каже Оливера Денић, дипломирани филолог за кинески језик и књижевност из Сокобање

Она напомиње да није  била у Кини у периоду Фестивала пролећа, али да је  током студија и кроз разговоре са Кинезима проучавала њихове обичаје.

– Наиме, сам дочек нове године практикује се према чувеној кинеској легенди о крволочној животињи Ниен (појед. кин: 年, срп: година), која је данима застрашивала сељаке, а посебно децу и уништавала околину. Једнога дана су одлучили да на црвени папир ставе ватромет и побегну, како би се сакрили од животиње. Дан касније, приметили су да ништа није уништено, те су схватили да се животиња уплашила црвене боје, буке, ватре и побегла. Због тога, Кинези традиционално носе црвену боју, бацају петарде и ватромете, и пале лампионе око својих домова и по улицама – како би уплашиле и отерале зле демоне – објашњава наша саговорница.

Кинези не воле број четири

Сам дочек Нове године се припрема данима у сваком домаћинству – обавезно је чишћење куће како би се (по Фенг шуију) негативна енергија из куће избацила, а ослободио простор за пристизање добрих духова и позитивне енергије коју носи нова година. Затим, обавезно је припремање  кинеског специјалитета који се зове Ђаози (појед. кин. 饺子 ).

– То је преукусно кувано или пржено тесто филовано пиринчем, поврћем и понекад месом. Ова храна се спрема због симболике, односно фонетске и графичке везе са значењем: леви део знака 饺 представља симбол за храну, а десни део се изговара „ђао” и означава СПАЈАЊЕ. Спајање и јесте циљ прославе Нове године – тада се породица окупља, некада и велика фамилија, и где год да сродници живе – теже да се поводом дочека Фестивала пролећа окупе и проводе заједничко време које им много недостаје због начина живота и удаљености. Кинези кажу да је потребно месецима унапред купити  авионске карте за ове датуме, као и за воз, аутобус, а да су тих дана на наплатним рампама и путевима нама незамисливе гужве – покушава донекле да нам дочара ту атмосферу Оливера.

Један од традиционалних обичаја прославе Нове године је и симболично заједничко фотографисање целе породице/фамилије, најчешће испред куће, наравно у црвеној гардероби. У Новогодишњој ноћи размењују се поклони, а најомиљенији поклон међу децом и самцима је новац, који добијају од брачних парова. Количина новца треба да буде у парном броју, осим што НИКАКО не сме да садржи цифру 4.

− Овај број/цифра 4 се на кинеском изговара исто као и реч „смрт”, и због тога је Кинези потпуно избегавају – до те мере, да се и данас у неким деловима не може видети ознака 4. спрата (иако га избројимо), већ после 3. иде 5. спрат – упозорава ова стручњакиња кинеског језика.

На основу  учења, верује се да водени зец доноси дуговечност, мир и просперитет. Кинези се радују години у знаку зеца. Фестивал пролећа, односно Кинеска нова година, најсвечанији је празнични период у Кини, током кога су деца на распусту, школе и многе фирме не раде, и све је подређено прославама и почетку новог циклуса у природи.

Валтер и Новак популарни међу Кинезима

Прослава Лунарне нове године свакако није у српској традицији, али јесте у нашој бити поштовање обичаја из других култура. Однос Кинеза и Срба је специфичан и пријатељски.

– Ја, као Српкиња, или Југословенка како су старији Кинези волели да прокоментаришу, апсолутно никада ниједну непријатност нисам доживела током свог петомесечног боравка у Кини – Шангају, Пекингу и Хангџоуу. Напротив, имала сам утисак да сам због своје националности и порекла још више поштована у друштву Кинеза. Потврђујем истинитост приче да су покојног Бату Живојиновића (чувеног Валтера који брани Сарајево) доживљавали као узвишено божанско биће, а не као глумца Бату Живојиновића. Имала сам заиста велику част да са својим тимом из Србије са којим сам радила на светској изложби Ексо 2010 упознам и угостим Бату. Не можете замислити каква је то организација била. Павиљон Републике Србије смо потпуно испразнили, понашање кинеских посетилаца је подсећало на хистерију. Колегиница из Кине је тог дана имала слободан дан, али је инсистирала да по сваку цену дође на посао како би се упознала и сликала са Валтером. Иначе, живела је на потпуно другом крају Шангаја, који је у то време био град од 16 милиона становника – износи своја искуства наша саговорница.

Она је препричала и своја занимљива искуства из тих дана , када је бити Србин у Шангају било више него пријатно.

– Такође, често сам се возила таксијем јер је то био јефтино транспортно средство. Таксисти су радознали људи који воле да питају странце о пореклу и разлогу боравка. Неретко се дешавало да ми и не наплате вожњу када чују одакле сам. Било је ту доста симпатичних коментара, попут једног да је Србија главни град Сарајева (опет, Сарајево је познато по филмовима „Мост” и „Валтер брани Сарајево”, који Кинези воле јер су то први филмови страног порекла који су приказани у Кини. То се поштује и преноси са генерације на генерацију). Млађи Кинези поштују култ Валтера, али су луди за Новаком Ђоковићем. Упознала сам доста Кинеза који се представљају српским именима, Дејан и Саво, са њима сам дуго била у контакту.

Прате и посећују Ђоковићеве мечеве, крштавају децу његовим именом и развијају интернет заједнице посвећене Новаку и о њему. Њихов однос према Ђоковићу, такође, узимајући у обзир моје српско васпитање, доживљавам као неки вид лудог обожавања – завршава наша саговорница.

Оља нам је помогла да овом приликом пожелимо свима који славе срећну Лунарну нову годину, много здравља, среће и успеха и да од ове године Кина и Србија буду ближе једна другој више него икада.

新年快乐!

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 × 4 =