Алексиначки професор историје Зоран Стевановић обогатио је завичајну историју нашег краја са још једном вредном публикацијом под називом „Народни посланици алексиначког краја у Скупштинама Србије и Југославије од 1834. до 1938. годинеˮ. Ово дело представља круну вишегодишњег Стевановићевог истраживања политичке историје нашег краја, а његова промоција биће симболично одржана 1. децембра, на дан уједињења и стварања заједничке државе.

Књига прати развој парламентаризма на овим просторима почев од 1834. године, када су представници алексиначког краја, након ослобођења од турске власти, први пут заузели своја места у Скупштини тадашње Кнежевине Србије.
Монографија је подељена у три целине. Први део бави се административно-територијалним променама овог подручја до Другог светског рата, док други доноси детаљан преглед свих скупштинских избора одржаних у време Кнежевине и Краљевине Србије, а потом и Краљевине Југославије. Посебну вредност представља завршни део књиге, у којем су сабрани доступни биографски подаци о свим народним посланицима које су грађани овог краја бирали током више од једног века.
– Држава се наша, хвала Богу, ширила у то време најпре кроз Ослободилачке ратове 1876. и 1878. године, затим Балканске ратове и Први светски рат и достигла те највише границе у Краљевини Југославији. Након тога дати су сви избори који су вршени у том периоду, како за скупштину Кнежевине и Краљевине Србије до Првог светског рата, а затим и Краљевине Југославије. И на крају, трећи део је део који доноси биографске податке. Све оно што сам успео да сазнам о тим људима које је народ бирао на различите начине. Некада непосредно, а некада посредно, у зависности какав је био изборни систем у ком временском периоду – појашњава Стевановић.
Издавач ове књиге је Центар за културу и уметност Алексинац у оквиру едиције „Завичајˮ.

– Држава се наша, хвала Богу, ширила у то време најпре кроз Ослободилачке ратове 1876. и 1878. године, затим Балканске ратове и Први светски рат и достигла те највише границе у Краљевини Југославији. Након тога дати су сви избори који су вршени у том периоду, како за скупштину Кнежевине и Краљевине Србије до Првог светског рата, а затим и Краљевине Југославије. И на крају, трећи део је део који доноси биографске податке. Све оно што сам успео да сазнам о тим људима које је народ бирао на различите начине. Некада непосредно, а некада посредно, у зависности какав је био изборни систем у ком временском периоду – појашњава Стевановић.