Обележена 37. годишњица трагедије у Алексиначким рудницима: Дан када се 90 рудара није вратило из јаме Морава

Обиласком Новог гробља у Алексинцу где је сахрањен велики број жртава рударске несреће из 1989. године, од стране делегација предузећа „Алексиначки рудници” и синдиката у овом колективу, као породица, данас је обележена 37. годишњица страдања 90 камарата у јами „Морава” и тај догађај је упамћена као једна од највећих трагедија у историји рударства у Србији и тадашњој Југославији.

Несрећа се догодила 17. новембра 1989. године, на дубини од око 700 метара. Према доступним подацима, пожар је избио приликом сечења дела гвоздене подграде апаратом за аутогено заваривање, а ватра се проширила у јами и усмртила рударе прве смене.

Од 178 рудара који су тог јутра сишли у јаму, 90 се никада није вратило на површину. Трагедија је оставила дубок траг у Алексинцу и означила крај експлоатације у овдашњем руднику, који је деценијама хранио бројне породице широм тадашње Југославије.

Иза погинулих остало је 135 малолетне деце, а већина породица је збринута и добила станове било у новосаграђеним зградама у Алексиначком Руднику, било у граду Алексинцу. Размере трагедије су биле толике да је због погинулих отворено Ново гробље у Алексинцу, јер није било довољно простора да се сахране на старом. Готово да нема породице у насељу Алексиначки Рудник, која није изгубила неког члана породице. У руднику, као и у самом насељу живеле су и радиле чак 33 националне мањине, била је то Југославија у малом. У лето 1991, године рудник је затворен, након 106 година рада. У њихову част, улица на Новом Београду, названа је улицом Алексиначких рудара. Настрадали рудари су извлачени из рудника пуних 29 дана. 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *