Pripremila: Ivana Arsić
Dvadeset i drugi put uz pomoć sponzora, grada Niša, volontera, ljubitelja džeza i verne publike koju Nisville ima, bi Nisville jazz festival. „Aleluja!“, kako bi rekle „komšije“ iz kolevke kantri muzike, Nešvila.
Džez je na nekoliko nivoa ove godine na Nišvilu pobedio po 22. put razum, logiku, održivost festivala, finansije i zilion propratnih manifestacija koje su se održale, „igrom slučaja“, istog vikenda kada i omiljeni nam Nišvil. Kako te druge manifestacije, uz dužno poštovanje onima koji ih prate, nemaju apsolutno nikakve veze sa džezom, preskočićemo ih i preći na samo otvaranje festivala i početak ovogodišnjeg programa na niškoj tvrđavi.
Festival je zvanično sa svojim pratećim programima počeo na River stage-u, na keju na Nišavi ispred statue niškog James Browna, Šabana Bajramovića, u sredu 10. avgusta. Taj svojevrsni naklon Šabanu pred svaki Nišvil je samo pokazatelj koliko je sam festival svestan činjenice da posle Šabana više ništa nije isto, nije tako autentično, nije lako ali festival živi i sve dok je Nišvila, živeće i uspomena na kralja romske muzike.
Nakon naklona i aplauza na River stage-u, festival je zvanično otvoren na Main stage-u u četvrtak 11.avgusta, nastupom Naissblue benda koji su kao pravi domaćini otvorili program i najavili nastup „The Belgrade Dixieland Orchestra“, koji u svom sastavu ljubomorno čuvaju dobitnika ovogodišnje nagrade festivala za životno delo Ljubomira Matijacu,trombonistu.
Jedan od pionira srpske i SFRJ džez scene, trombonista Ljubomir Matijaca dobitnik je nagrade za životno delo kojom Nišville jazz festival tradicionalno podseća na zaslužne umetnike u ovoj oblasti. Nakon diksilend džeza na programu prve večeri sledi klavirski super trio iz SAD-a “Cyrus Chestnut, Buster Williams, Lennz White trio” , zatim zvezda večeri američki gitarista, italijanskog porekla Al di Meola, jedan od pionira ne samo džez roka već i fuzije džeza i tradicionalnih muzičkih formi sa raznih meridijana – a najviše iz Španije i Latinske Amerike. Maestro, bravo!
Za njim slede ,,Kinezi“ „Golden Buddha Jazz band”, koji na originalan način kombinuju elemente kineske tradicionalne muzike sa zapadnim formama. Naklon i njima i bendu iz Bugarske, bluzerima, “Poduens Blues Band” koji su odličnom svirkom zatvorili nastup prve festivalske večeri i glavnog programa. Noć svakako za ljubitelje muzike nije bila gotova. Festival je i ove godine nastavio sa nastupima na Midnight jazzdance stage-u, koji je do jutra posetiocima nudio bogat program elektronskog zvuka sa miksom džeza i funka.
Druge večeri festival pored Bilje Krstić i Bistrika na glavnoj bini imali smo prilike da uživamo u zvucima modernog džeza. Fuzija koju je “Orlan jazz band” doneo na bini Nišvila, predstavlja spoj tradicionalne muzike ruske republike Baškirije, odakle su poreklom svi članovi benda i savremenog džeza. Toliko autentično i na momente nestvarno da vam od srca preporučujem da ih što pre odslušate.
Nakon Olega Kirijeva na bini su se ređali “JazzCotech Dancers”, britanska plesna grupa koju je okupio producent Perry Louis; plesni četverac koji vas uz standarde džeza tera na ples i na momente vam nameće pitanje: “Da li je vreme da konačno naučim step dance korake?”. Nakon njih na bini nastupa britanski džez saksofonista Soweto Kinch, koji uz kvartet zvuči kao gangsterski rep u fuziji sa džezom. Nemoguće?! Verovali ili ne, ali Soweto ima svoje rep deonice koje izvodi na bini i vrlo vešto natera i publiku da repuje sa njim.
Noć je odmicala i uz zvuke džeza na Tvrđavi lagano je uspavljivala grad na Nišavi. Jutro je sa sobom donelo Sunce i aktivni učesnici festivala su na Workshop radionicama koje su sastavni deo Nišvila mogli da čuju predavanja aktuelnih učesnika festivala i da svoje muzičke bravure usklade sa majstorima zanata.
Treća festivalska noć je za mene lično bila “grand finale” Nišvila. Najveća svetska zvezda na bini te subotnje večeri, 13.avgusta, svakako je bio američki saksofonista Bil Evans, koji je dobio nagradu festivala “Car Konstantin”. Nekada u muzičkom sastavu velikog Majls Dejvisa, pre par dana u društvu niške publike i vernih ljubitelja džeza. Bravo za Bila, bravo za nas!
Subotu veče su nastupali i “Shakatak”, “Tango I Jazz Quartet”, “Quindependence” i “El Jazzzra”, ali jedan bend je zasijao kao najsvetliji meteor na vedrom nebu iznad niške tvrđave i njima idu sve lovorike od strane publike.
“Eyot” je niški jazz kvartet koji je sa gostima na bini doneo takvu ekstazu i pokazao da publiku u zavičaju ceni najviše i da uprkos teškim uslovima u domaćoj džez produkciji oni nesumnjivo traju od 2008.godine i rastu u vrhunski džez bend. Njihova muzika spaja kulturu džeza i roka, sofisticiranost klasičnog klavira (Dejan Iljić), psihodelične i ambijentalne muzike, neverovatne solaže gitariste (Slađana Milenovića), basiste (Marka Stojiljkovića) i bravuroznog bubnjara (Miloša Vojvodića) da nakon njihovog koncerta poželite da odete kući i naredna 3 dana ne slušate ništa sem njih. Bravo I naklon momci! Vama sledi velika svetska džez karijera, kao i veliki Duško Gojković, prvo ćete opčiniti svet a zatim i ostatak Srbije! Mi, povlašćeni, svesni vas u mikrokosmosu srpske džez scene, širićemo i slaviti uspehe Eyota kako u sadašnjosti tako i u budućosti!
Poslednje večeri festivala dočekao nas je Milan Petrović kvartet, beogradski bend koji izvodi instrumentalni fank, bluz džez sa uticajima world music žanrova. Bend je do sada objavio 5 izdanja i nastupao je na muzičkim festivalima širom Balkana. Nakon domaćih na scenu izlazi aktuelna zvezda japanske džez scene, saksofonista, pevač i kompozitor Yuichiro Tokuda sa svojim kvartetom. Odlična uvertira iz Japana za holandskog saksofonistu Juri Honinga, koji je sa kvartetom iza sebe dokazao da je saksofon kao instrument na značajnom pijedestalu džeza, tik uz trubu. “Remi Panossian trio” je francuski sastav, koga predvodi pijanista Remi Panossian. Za 7 godina postojanja imaju iza sebe tri albuma, a 2011. godine sa Gregory Porterom su podelili nagradu za “džez otkriće godine” koji dodeljuje uticajni TSF Jazz radio.
Zvezda festivala, Joss Stone, američka soul pevačica donela je na bini svoj magični glas i uspela da razgali, razdrma i opčini mnogobrojnu publiku. Joss je svakako među svim učesnicima jedan od najkomercijanih izvođača na ovogodišnjem festivalu, što nikako ne umanjuje njenu umetničku vrednost. Soul diva bele puti, sa moćnim glasom, od danas će imati razlog više da zapamti gde je Srbija, gde je Niš i da publika na niškom džez festivalu, koga je Gardiajan uvrstio među 10 najboljih džez festivala u Evropi, i te kako zna da nagradi aplauzima velikane džeza i soula.
Nakon Joss, domaći bend je zatvorio glavni festivalski program. “Marko Marković Rubikons Band” konačno na pravom mestu, na pozornici Nišvila, a ne u Guči. Potomak poznatog trubača Bobana Markovića, Marko, junior virtuoz na trubi. Oformio je bend dostojan poštovanja džez publike. Rubikonsi sviraju mešavinu modernog džeza i tradicionalne balkanske muzike. Markove solaže na trubi su toliko moćne i autentične da pomislite kako je lepo kad se iz srpske trube koja je osvojila Guču nekoliko puta, ovakav biser ne ostane na džez sceni. Rubikonsi istrajte u džezu, držimo vam palčeve! Nišvilska publika vas obožava!
Festivalsko veče je završeno u ranim jutarnjim satima na Midnight jazzdance areni, ljubitelji džeza mogu sa zadovoljstvom da odahnu jer je Nišvil i ove godine pobedio i finansije,i nerazumevanje državne kase da izdvoji značajnija sredstva i finansira festival iako je festival podržalo nekoliko ambasada, iako je Kina uspela da prepozna značaj Nišvila, izgleda da će pojedini ostati zauvek gluvi na zvuke džez trube.
Možda i u tome leži magija ovog festivala koji traje evo već 22 leta. Tamo daleko neko jasnije i lepše čuje zvuke sa Nišvila, a mi koji ga podržavamo i pratimo iz blizine imamo tu čast da širimo dobre i lepe vesti u svet.
Nisville je živ i zvuči odlično!
Do sledećeg festivala, slušajte kvalitetnu muziku i delite je sa okolinom.
Pripremila: Ivana Arsić
Foto: Jelena Jović