Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, Сретење – Дан државности Србије је државни празник који се нерадно празнује у понедељак и уторак, 15. и 16. фебруара.
Сретење поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Првог српског устанка. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Скупштина Србије је 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности који је поново почео да се обележава од 2002. године.
Први српски устанак је почео 15. фебруара 1804. чиме је почела и борба за ослобођење од Турака. Скупштина у Крагујевцу је 15. фебруара 1835. донела Сретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи) и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције.
У народу се верује да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће. Обично се каже да ако је на Сретење облачно – онда ће крај зиме бити леп, а ако је ведро, биће хладан и ветровит.
По црквеној доктрини, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник – Сретење Господње. Празник Сретење прославља се од 541. године.