Povodom 155 godina od rođenja pukovnika doktora Milana Pecića, sinoć je u Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu predstavljena autobiografija ovog znamenitog Aleksinčanina. O knjizi su govorili njeni priređivači prof. dr Vladimir Krivošejev, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Valjevu i Ninoslav Stanojlović, profesor istorije iz Jagodine, kao i dr Jelena Simić Jovanović, kustos beogradskog Muzeja srpske medicine Srpskog lekarskog društva koje je izdavač ove knjige.
̶ Ne samo Aleksinčani, cela Srbija ne zna o doktoru Peciću ̶ kaže za naš portal prof. dr Vladimir Krivošejev. ̶ Čak i oni koji se ozbiljno bave istorijom medicine nisu čuli za dr Pecića, a ozbiljni su istraživači. Drugi pak, koji su čuli za Milana Pecića, za njih kao i za mene on je doskora bio statista. Statista, da tako kažem, koga viđamo u mnogim različitim pozorišnim predstavama, ali su drugi glavni glumci, a on je tu samo prisutna ličnost. E tek sada, u autobiografiji vidimo da je ta prisutna ličnost bio upravnik tri vojne bolnice, da je bio referent saniteta dve divizijske oblasti, da je bio referent saniteta jedne armijske oblasti, da je, između ostalog, bio i neka vrsta hirurga. Ono što je takođe dragoceno da se zna, to je da je jedan od prvih zubnih lekara u Srbiji u vojnom sanitetu. Takođe, Milan Pecić je bio konstruktor ratnih nosila i poljske apoteke sa kojim je Srbija ušla i u Balkanske ratove i u Prvi svetski rat. Ništa od toga nije sačuvano i to je oprema koja je sa vojskom prilikom povlačenja delom uništena usput, a ostatak je uništen prilikom povlačenja preko Albanije. Postoji jedna fotografija koja prikazuje kako izgleda njegova prva poljska apoteka i ništa više ̶ veli naš sagovornik.
U okviru predstavljanje autobiografije doktora Pecića, otvorena je i izložba fotografija i dokumenata iz njegovog života i rada koja će u Galeriji dva biti otvorena do 10. marta.
Rukopis istoriobiografskog dela „Autobiografija doktora Milana Pecića, najstarijeg pukovnika srpskog saniteta” je nagrađen na konkursu Fondacije „Dragojlo Dudić” za 2019. godinu.