Dr Pecić

Не само Алексинчани, цела Србија не зна о др Пецићу

Поводом 155 година од рођења пуковника доктора Милана Пецића, синоћ је у Центру за културу и уметност у Алексинцу представљена аутобиографија овог знаменитог Алексинчанина. О књизи су говорили њени приређивачи проф. др Владимир Кривошејев, музејски саветник Народног музеја у Ваљеву и Нинослав Станојловић, професор историје из Јагодине, као и др Јелена Симић Јовановић, кустос београдског Музеја српске медицине Српског лекарског друштва које је издавач ове књиге.

Dr Pecić

̶ Не само Алексинчани, цела Србија не зна о доктору Пецићу ̶ каже за наш портал проф. др Владимир Кривошејев. ̶ Чак и они који се озбиљно баве историјом медицине нису чули за др Пецића, а озбиљни су истраживачи. Други пак, који су чули за Милана Пецића, за њих као и за мене он је доскора био статиста. Статиста, да тако кажем, кога виђамо у многим различитим позоришним представама, али су други главни глумци, а он је ту само присутна личност. Е тек сада, у аутобиографији видимо да је та присутна личност био управник три војне болнице, да је био референт санитета две дивизијске области, да је био референт санитета једне армијске области, да је, између осталог, био и нека врста хирурга. Оно што је такође драгоцено да се зна, то је да је један од првих зубних лекара у Србији у војном санитету. Такође, Милан Пецић је био конструктор ратних носила и пољске апотеке са којим је Србија ушла и у Балканске ратове и у Први светски рат. Ништа од тога није сачувано и то је опрема која је са војском приликом повлачења делом уништена успут, а остатак је уништен приликом повлачења преко Албаније. Постоји једна фотографија која приказује како изгледа његова прва пољска апотека и ништа више ̶ вели наш саговорник. 

Dr Pecić

У оквиру представљање аутобиографије доктора Пецића, отворена је и изложба фотографија и докумената из његовог живота и рада која ће у Галерији два бити отворена до 10. марта.

Рукопис историобиографског дела „Аутобиографија доктора Милана Пецића, најстаријег пуковника српског санитета” је награђен на конкурсу Фондације „Драгојло Дудић” за 2019. годину.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

fifteen + thirteen =