Научни повратак коренима

Свечаном академијом и доделом награда завршени су овогодишњи „Дани Тихомира Р. Ђорђевића”. Пуна сала Дома културе имала је прилику да поздрави овогодишњег лауреата етно-музиколога професора др Димитрија О. Големовића, добитника награде „Тихомир Р. Ђорђевић”.

Обраћајући се присутнима, награђени је изразио задовољство на добијеном признању и нагласио научну незаобилазност научника, чије име носи награда која му је данас уручена.

– Његово капитално дело које је, у ствари, збирка његових научних радова „Наш народни живот”, било је нешто што никада није могло да се прескочи и било је вредно у проучавању онога што сам ја радио. Ја сам такође, касније, током неког свог научног бављења а и онога што се зове Примењена етно-музикологија, често користио тековине Тихомира Ђорђевића. Једна од тих је била, да сам за Телевизију Републике Србије направио циклус дечјих емисија, дечјих традиционалних игара, базирано на ономе што је Тихомир Ђорђевић урадио. Написао сам и књигу о влашкој народној музици, која је као кључни мото  имала рад кроз наше Румуне, које је Тихомир Ђорђевић написао 1906. године и још пуно тога – казао је др Големовић.

Он је нагласио у свом говору значај оваквих скупова, означивши их као важним догађајима за неки повратак коренима, али не у традиционалном смислу, већ научном.

– Наша наука признали то ми или не, све више и чешће забасава у оно што је метод а, не суштина. Сви трагамо за неком истином. Наша наука често забаса у методологију узимајући оно што је светска наука, а не и наша наука. Тако ова награда је повратак Тихомира Ђорђевића који се бори за село, терен, снимити, анализирати и представити то што је на терену. Наравно, не остајући у оним оквирима које наш вилајет овде на неки начин нуди. Не. Тихомир Ђорђевић је и те како познавао светске токове, али је примењивао на нашој пракси – нагласио је награђени.

Големовић је објаснио да су велики научници тог времена, Цвијић, Ђорђевић и други, могли најсувопарније чињенице да износе „али кад их изнесу на свој начин, то звучи као најлепша песма“.

Признање „Чувар завичаја” припало је Сањи Ранковић, која је тренутно на радном задатку на простору Косова и Метохије, и није могла да присуствује на данашњој свечаности. У културно-уметничком програму учествовала је група ученика Алексиначке гимназије која је побрала симпатије и аплаузе публике, извевши сценски приказ „Вештице и виле”, који је припремио Иван Матејевић, а према делима Тихомира Р. Ђорђевића.

Жири, који је ове године одлучивао о наградама, чинили су председница професорка  др Данијела Поповић Николић, дописни члану САНУ Јелена Јовановић и професор др Горан Максимовић.

Присутне је поздравио и гост, односно домаћин, алексиначки јавни радник Чедомир Ракић, који тренутно обавља дужност државног секретара у Министарству државне управе и локалне самоуправе Републике Србије.

Организатор манифестације је Центар за културу и уметност Алексинац, а покровитељ Општина Алексинац.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eighteen + twelve =