Награђен филм о мајсторима из Рујишта

Филм „Ражањско црепуљарство – израда црепуља у Рујишту код Ражњаˮ је на Петом интернационалном фестивалу туристичког и еколошког филма „Врмџа фестˮ добитник признања за промоцију и очување старих заната. Аутор филма израђеног у продукцији Туристичке организације Ражањ је Др Биљана Ђорђевић, сарадница у београдском Народном музеју.

Ауторка филма је на конференцији за новинаре казала да је он резултат нихових истраживања израде црепуља у Рујишту код Ражња која су вођена 2019. године, када је сам елемент као нематеријално културно наслеђе уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

‒ На њему су приказани начин рада, израда црепуља у Ријушту, приказана су данас једина два црепуљара Војкан Радојевић и Тома Карастојковић и наравно почетак манифестације „Чаролије из црепуљеˮ која је те године и настала. Приказани су, и трудили смо се да покажемо, и све остале успехе у припреми хране у овим црепуљама и на тај начин промовишемо и сам начин рада и црепуљарство, али и ширу употребу црепуља ‒ објаснила је др Биљана Ђорђевић.

Она је још и казала да тим који је радио на филму није претендовао да добије награду за филмска остварења.

‒ Оно за шта ми јесмо добили признање то је очување традиционалних старих заната и то јесте управо циљ онога што ми радимо. Није само реч о старим занатима као предметима старих заната, већ и о знањима и умећима која су неопходна да би се ти стари занати практиковали. Мислим да је због тога важно и да се такви филмови раде, да се на тај начин повећа видљивост старих заната и да се анмирају млади људи да науче да раде оно што су радили њихови преци, у овом случају да праве црепуље како би се тај занат очувао и за будућност ‒ завршила је своје излагање ауторка награђеног филма.

Њен колега Аца Ђорђевић је био задужен за фотографисање и снимање на терену и делећи утиске са присутнима је истакао разне стилове рада мајстора, као значај руку у том поступку.

‒ Прво што мора да се акцентује то су руке мајстора, положај у коме ради, начин на који ради. Сваки од тих мајстора има свој посебан стил рада и сваки производ се разликује. Не постоје два идентична производа јер су то руком рађени производи. Са друге стране мајстори се разликују, један ради на свој начин, други ради на његов начин. Ту је велики изазов како прићи, са које стране, а не ометати сам процес рада ‒ казао је Ђорђевић.

О мотивима учешћа на овом фестивалу у познатом сокобањском селу Врмџа говорила је и вршилац дужности директора у Туристичкој организацији општине Ражањ Милена Јанковић.

‒ Желели смо да се на што више начина испромовише ово што ми овде имамо и ово што ми радимо. Такав фестивал као што је Врмџа фест је јако популаран код нас и много професионалаца је у тој причи, тако да нам је важно да што ширу јавност упознамо са ражањским црепуљарством и израдом црепуља у Рујишту код Ражња ‒ казала је она, додавши да је имала ту част да у Биљином одсуству преузме признање.

Милена је још напоменула да је осећај био феноменалан.

‒ Како просто да вам кажем, када знате да радите неке праве ствари и видите да то даје позитивне резултате, онда емоције не изостају ‒ истакла је челница ражањске Туристичке организације.

Ражањско црепуљарство на Листи елемената нематеријалног културног наслеђа Србије уписано је под редним бројем 47, као најмлађи и уједно најраспрострањенији занат керамичке продукције настао у селу Рујиште у околини Ражња, у 19. веку.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × 2 =