Danas je Svetski dan srca, a u obeležavanje ovog datuma humanitarnom akcijom uključili su se i Crveni krst i aleksinački Dom zdravlja. Naši sugrađani su u Domu Crvenog krsta mogli su danas da, uz stručnu konsultaciju sa lekarima, besplatno provere svoje zdravstveno stanje merenjem krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.
Ekipu Doma zdravlja tokom današnje akcije predvodila je glavna sestra Patronažne službe Veliborka Pešić Milić. Kardiovaskularna oboljenja, prema njenim rečima, predstavljaju veliki problem na nacionalnom, ali i globalnom nivou, što potvrđuju i poražavajući statistički podaci.
– Procene su da će na globalnom nivou do 2030. godine biti do 23 miliona umrlih, s obzirom na to da su bolesti srca i krvnih sudova svetski ubica broj jedan. Međutim, mnoge kardiovaskularne bolesti mogu da se spreče eliminacijom glavnih faktora rizika, a najbitniji faktori rizika su upotreba duvana, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.
Naša sagovornica napominje da je pušenje uzrok skoro petine kardiovaskularnih bolesti, a pušači imaju dvostruko, pa čak i trostruko veći rizik za dobijanje srčanog i moždanog udara u odnosu na nepušače. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre šesnaeste godine, a statistika je pokazala i da žene pušači češće obolevaju od muškaraca. Takođe, pušenje uz upotrebu oralnih kontraceptivnih sredstava povećava rizik od infarkta do 20 puta.
Nepravilna i neadekvatna ishrana uz neke druge faktore dovodi do bolesti kao što su gojaznost, povišeni šećer i masnoće u krvi i krvni pritisak. Upravo zato dobra i izbalansirana ishrana veoma je značajna u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih problema, ističe glavna sestra Patronažne službe.
– Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za 20 posto svih bolesti srca i krvnih sudova. S druge strane, prekomerna telesna težina i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara pre 65. godine života tri do pet puta.
Nedovoljna fizička aktivnost odgovorna je za skoro svaki četvrti srčani udar, a predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiska, upozoravaju lekari. Oni savetuju svakodnevnu polučasovnu šetnju, koja bi, bar statistički gledano, mogla da smanji rizik od srčanog udara za 18 procenata.
Preko 80 posto svih simptoma srčanog i moždanog udara javlja se dok je pacijent još kod kuće i kada je bar neko od članova porodice prisutan i može da pomogne. Simptomi na koje posebno treba obratiti pažnju u tim trenucima su jak bol iza grudne kosti u vidu stezanja i probadanja, koji traje više od pola sata i širi se prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama. Na srčani udar ukazuju i otežano disanje koje je praćeno kratkim dahom, malaksalost, mučnina, povraćanje, uznemirenost.
Slični su i simptomi moždanog udara, koji karakterišu oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge sa jedne strane tela, konfuzija, otežan i nerazgovetni govor, teškoće sa vidom, otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i nemogućnost koordinacije, glavobolja bez prethodnog uzroka, nesvestica ili potpuni gubitak svesti.
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, a danas se pod sloganom „Osnažite svoj život“ teži da se kod svakog pojedinca probudi svest o značaju lične odgovornosti u očuvanju zdravlja srca kao glavnog životnog pokretača.