Алексинац је наредних дана позоришна престоница југоисточне Србије. Почело је синоћ свечаним отварањем 11. Фестивала првоизведених представа. Пре него што је и званично прогласио ову смотру отвореном, Драган Јовановић, председник Фестивалског одбора, пред публику, која је тражила место више, изашао је његов заменик Милош Паовић.
Драган Јовановић
Он је упознао присутне са пратећим активностима Фестивала, казавши да су активности планиране и ван зграде Дома културе и навео планиране посете Алексиначкој гимназији и основним школама у жељи да ПИП буде присутан на ширем подручју наше општине.
Паовић је највио и за које ће се награде у такмичарском делу борити позоришни ствараоци.
Милош Паовић
– Ове године, као и сваке, глумци, редитељи, продуценти и писци такмичиће се за шест награда. Прва награда је наш гран-при „Слободан Селенић“ за најбољи драмски текст, затим награда за најбољу представу у целини, награда за најбољу режију, награда за најбољег глумца, награда за најбољу глумицу, која носи име „Олга Ивановић“, и награда за најбољег младог глумца или глумицу која носи име „Душан Дука Јовановић“. Наравно, и ви ћете сваке вечери моћи да гласате и оцените сваку од такмичарских представа. Представа која има најбољи просек оцене, добиће награду од публике – објаснио је он и уступио микрофон овогодишњем селектору.
Небојша Брадић је дао печат фестивалу овогодишњим избором представа. Он је, поздрављајући публику, казао да је значајно што је сала пуна и упозорио на изазове који су присутни када се ради о првоизведеним представама. Али је и поручио да, када су у питању комади који ће наредних дана бити играни на алексиначкој сцени, тај ризик не постоји.
Небојша Брадић
– То није мали задатак, зато што је некада лакше ући у туђе ципеле, које су већ разгажене и ходати тим путем, а када улазите у нове ципеле, онда вам је мало несигурно, да ли ће вам баш оне пријати, колико ће оне бити удобне и колико дуго ће вам трајати. Дакле, кад имамо нови текст, ми имамо велики ризик, зато што није сигуран пут којим идемо. Ту је велики ризик прво за ауторе, позоришта, глумце, па и за публику. Те представе не гарантују одмах инстант успех. Оне су представе ризика. Но, да вас одмах утешим, представе које ћете гледати на овом фестивалу нису представе са којима ћете ризиковати. – био је категоричан говорник.
На крају свог обраћања Брадић је нагласио и значај праве уметности у борби против стваралаштва, које бисмо могли у слободној интерпетарцији подвести под „шунд“, некадашњи термин који је означавао нешто што је имитација праве уметности, односно сурогат за њу.
– У данашње време, чини ми се, да је укус свакодневно бомбардован, торпедован и угрожен оним што се зове популарно, слава, интерес по сваку цену и насиље сваке врсте на сваком кораку. Уметност је нешто што се бори против тога, она опстаје захваљујући оним свараоцима и захваљујући вама који то доживљавате и заједно носите из ове сале – поручио је овај зналац позоришне уметности.
