У новом броју месечника Ал новине, који је пре десетак дана изашао из штампе, можете прочитати о свим значајним догађајима у јулу на подручју наше општине. Редакција је из више углова обрадила тему о неопходности поскупљења комуналних услуга и зашто су оне повећане само за 9 посто, знатно мање него што су тражила јавна предузећа. У овом броју су и занимљиве теме о положају жена у нашем друштву, као и прича о бисерима алексиначке архитектуре који представљају наше културно наслеђе.
У овом броју АЛ новина можете сазнати и више појединости о представама које су најављене на предстојећем новембарском позоришном фестивалу ПИП. Посебну пажњу скрећемо на интервју са Алексинчанином Николом Трајковићем који је постигао планетарни успех у спорту, пошто је постао првак света у џиу-џици.
Електронско издање поменутог броја Ал новина можете погледати на нашем сајту, а уколико сте љубитељи штампаног издања бесплатан примерак можете набавити у граду, а једно од тих места је и киоск Теки код такозване Беле зграде. Текст о алексиначком шампиону објављеном у новинама следи у наставку.
Никола покорио планету!
Из Сједињених Америчких Држава стигла је вест која обрадовала све искрене поклонике спорта: на Светским играма у Алабами, у граду Бирмингему, у категорији сениора до 85 килограма, Алексинчанин Никола Трајковић савладао је све своје противнике и изборио најсјајније одличје. Постао је, дакле, првак света! То је дефинитивно највећи појединачни успех у историји алексиначког спорта! Али то није све.
Веровали или не, овај стасити младић објединио још неколико престижних титула у џиу-џици. У исто време је првак света и првак Европе. И туније крај. Ове године јеу истом дану учествовао на два државна првенства: најпре у Лозници, а онда 120 километара даље у Новом Саду и на оба се окитио златом и титулама државних првака. У Лозници је одржано Првенсто Србије у џиу-џици, у Новом Саду у самбоу. У оба спорта титуле државних првака освојио је и 2021. године!
Оваквим бриљантним резултатима, за које се може рећи и да се граниче са подвигом, мало ко се од спортиста може похвалити.
Никола има 25 година, дипломирани је инжењер електротехнике и рачунарства, студије је завршио са просечном оценом 9,51. Запослен је на пословима програмера, али је и студент мастер студија на нишком Електронском факултету.
И све постиже: да ради, да учи и да тренира.
Момак за пример и за углед!
У интервјуу за Ал новине говори нам о Светским играма, уложеном труду и будућим циљевима.
Никола, искрене честитке на овом заиста несвакидашњем резултату. Пут до трона, како се каже у једној популарној песми, одувек је био исти од искона, дакле, тежак. Какав је био твој пут до најсјајнијег одличја и титуле најбољег на планети?
Хвала на честиткама. Пут до златне медаље није био нимало лак. Имао сам два врло тешка меча у групи са двојицом изузетних такмичара из Црне Горе и Холандије. Срећа је овога пута била на мојој страни и успео сам да се као првопласирани из групе пласирам у полуфинале где ме је чекао такмичар из Кинеског Тајпеја. Након победе у полуфиналу, знао сам да је медаља туали да посао није завршен до краја, па сам сакупио снагу, сконцентрисао се и ушао у финале мотивисанда остварим велики успех. Хвала богу, успео сам да исконтролишем меч и остварим победу над такмичарем из Холандије и освојим злато. Као што сам рекао када смо полазили, на такмичењу су одлучивале нијансе, тако да су све борбе биле јако тешке и неизвесне до самог краја.
Ово је свакако круна твоје каријере и вероватно остварење твог дугогодишњег сна. Колико се дуго бавиш џиу-џицом и које си значајније титуле до сада освојио?
Да, Светске игре су круна моје каријере. Ово такмичење је врхунац у џиу-џицу спорту, па самим тим је сан свих такмичара да првенствено учествују, а поготово да освоје медаљу. Овај успех је круна мог 17. годишњег константног рада и труда. Није било нимало лако, нисам желео да одустанем, већ сам желео да се борим до краја. У својој каријери сам освајао пуно медаља како кадетских тако и јуниорских, али бих желео да издвојим оне највредније, сениорске: бронзане медаље са Првенства Европе и Првенства света прошле године, злато са Првенства Европе ове године и злато са Светских игара.
Какви су утисци са Светских игара?
Утисци са такмичења феноменални; то је једно велико и богато искуство за мене, бити учесник овако великог такмичења које је окупило око 3.600 такмичара из свих крајева света у преко 30 спортова је стварно невероватан осећај. Активности и такмичења су се одржавала по целом граду, позитивна и такмичарска атмосфера се могла осетити на сваком кораку. Домаћини, грађани Бирмингема, су били јако љубазни према нама, бодрили су нас, навијали, помагали, сликали се са нама… Стварно, само речи хвале за њих… Само такмичење у џиу-џици је организоано у једној хали на колеџу на врло високом нивоу и просто су сви такмичари и публика уживали у атмосфери и мечевима, нарочито у финалном блоку који је био пун неизвесности.
После освајања титуле првака света, да ли постоји нови изазов или ћеш можда да „окачиш кимоно о клин”?
За мене увек постоје нови изазови и то је оно што ме мотивише. Иако сам освојио највиши ниво у џиу-џици, Светске игре, не желим да се ту зауставим већ имам жељу да наставим са освајањем медаља и померањем неких нових граница. Крајем октобра ме очекује Светско првенсто у Абу Дабију, у Уједињеним Арапским Емиратима, на коме ћу покушати да наставим низ сјајних резултата. Такође, жеља ми је да освојим гренд слем турнире „Герман опен” и „Париз опен” са којих Србија још увек нема златну медаљу.
Порука за крај?
Срећан сам што сам на Светским играма, као престижном такмичењу на најбољи могући начин репрезентовао нашу државу, а и наш град. Захвалио бих се мојој породици и девојци, пријатељима, спаринг партнерима и свим људима који су на било који начин помогли и дали свој допринос овом успеху. Желео бих да додам да је поред мене на Светским играма наступио и мој друг из репрезентације Иван Дела Кроче из Новог Сада, који јетакође постигао огроман успех освојивши сребрну медаљу. Драго ми је да смо освајањем ове две медаље успели да Србију подигнемо на лествицу више у светској џиу-џици и што смо исписали нову страницу историје овог спорта у нашој земљи.
Екипа мала, резултати огромни
На пут преко Баре Никола је кренуо заједно са својим оцем и тренером репрезентације, Драганом Трајковићем, коме свакако припадају велике заслуге за овакве резултате. У малобројној екипи Србије били су и селектор репрезентације Јанош Копас и такмичар из Новог Сада Иван Дела Кроче.
Уз подршку Међународног олимпијског комитета, Светске игре одржане су од 7. до 17. јула. Био је то међународни мултиспортски догађај који је за 11 дана окупио 3.600 елитних спортиста из преко стотину земаља земаља који су се такмичили у више од 30 најбрже растућих спортова на свету.
Европска и светска одличја
Никола је одавно постао спортски драгуљ Алексинца о чему сведочи и његова богата ризница медаља и пехара. Овога пута истичемо само резултате са европских и светских првенстава у кадетској, јуниорској и сениорској конкуренцији:
– 2014. кадетски првак Европе, Лунд (Шведска),
– 2015. јуниорски првак Балкана, Бањалука (РС, БиХ),
– 2016. Јуниорско првенство света, бронзана медаља, Мадрид (Шпанија),
– 2017. Јуниорско првенство света, бронзана медаља, Атина (Грчка),
– 2017. Јуниорско првенство Европе, бронзана медаља, Букурешт (Румунија),
– 2019. сениорски првак Балкана, Букурешт (Румунија),
– 2021. Сениорско првенство Европе, бронзана медаља, Маинтал (Немачка),
– 2021. Сениорско светско првенство, бронзана медаља, Абу Даби (УАЕ),
– 2022. сениорски првак Европе, Нахарија (Израел),
– 2022. Светске игре, златна медаља, Бирмингем (САД).
Од стране Спортског савеза општине Алексинац Никола је до сада добио четири признања: 2014. и 2015. године био је најбољи јуниор, 2016. је добио признање за постигнуте резултате, а 2021. је проглашен за најбољег спортисту у сениорској конкуренцији.
Аутор текста: Срђан Илић.
Извор фотографија: Џудо и џиу-џицу клуб НиФ Алексинац.