На деда Вулетов стоти рођендан прикупљање средстава за изградњу цркве

Мештани села Банковца, једног од 72 насеља алексиначке општине, ујединили су се у вери и жељи да у свом насељу коначно добију цркву. На иницијативу мештана и грејачког пароха одлучили су да прикупљање средстава започну 18. новембра, на прослави стотог рођендана најстаријег мештанина села Вукашина Младеновића, деда Вулета.

Идеја је да се храм подигне у близини светог камена где се мештани од давнина окупљају и прослављају празник Светог цара Константина и царице Јелене, којима ће бити посвећена црква. За сада је ова лепа прича са југа наше општине успела да уједини садашње мештане села, али и бивше становнике и оне чији корени потичу из Банковца.

– Позвали смо велики број људи, поготово оне који имају везе са селом и сви су се одазвали. Потврдили су долазак и радују се иницијативи да направимо цркву. Што се тиче мештана села, иако село није много велико, све породице и сви људи из села су укључени и на неки начин нас је ово сакупило на једно место. Доноси слогу и јединство. Сви заједно, много брзо и лепо напредујемо што се тиче изградње цркве – каже нам мештанин Банковца Филип Клаин. 

Место на којем мештани Банковца прослављају празнике и на којем ће бити изграђена црква; фото архива: Чувари Турије Банковац

А и деда Вуле је са одушевљењем прихватио идеју. Радује се и он да место у коме је провео животни век коначно добије светињу и да и он сам у томе може да учествује. Иако већ у годинама, радо мештанима преноси приче из прошлих времена којих се добро сећа.

– Преносио нам је и приче одакле и како је тај свети камен где су наши преци славили славу. Пре неколико дана сам био до њега и он ме пита: ‘Је л’ ће да буде црква?’, кажем: ‘Хоће, деда Вуле!’. Он се радује и стално причамо на ту тему. Последњих година је већ слаб. Долази до места где славимо. Чак и када ми млађи нисмо могли, он је долазио – каже нам Филип.

О великим празницима или на недељну литургију Банковчани морају да прелазе неколико километара до најближе цркве Вазнесења Господњег у Грејачу. Наш саговорник каже да то представља проблем старијим мештанима и истиче колико је важно да свако насеље има своју цркву где ће се верници окупљати на светковинама.

Најближа светиња, црква Вазнесења Господњег у Гејачу; фото: Епархија нишка

– Сваког Божића, Васкрса, тим већим празницима, одлазимо до цркве. Није баш близу поготово за старе мештане да иду пешака јер немамо аутобуску линију до Грејача. Значило би нама да имамо цркву. Ми смо мало село, али на неки начин бисмо могли да обележимо неке битне празнике. Поготово празник који је посвећен цару Константину и царици Јелени – појашњава Клаин и додаје да у складу са могућностима желе да изграде скроман храм, те да се надају да ће за изградњу, тачније грубе радове, бити довољно између милион и милион и по динара. 

На деда Вулетов рођендан тачно у подне Банковчани ће се окупити код светог камена, где су се и у стара времена окупљали становници овог села. Остаје нада да ће у неко скорије време на овом месту бити подигнута црква и да ће се међу мештанима на првој литургији наћи и деда Вуле.

Извор фотографија: Фејсбук страница Чувари Турије Банковац

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 + five =