Очекивано ових дана забележен је раст цене паприке на алексиначкој Зеленој пијаци, па се килограм овог поврћа продаје у просеку за 200 динара. У појединим тренуцима, зависно од тражње и понуде, паприка је скупља. Слично је и са парадајзом за кога купци морају да издвоје од 140 до 200 динара за килограм.
Пијаца је добро снабдевена робом, и квалитетом и квантитетом, али оно што боде очи је чињеница да је за тезгама мало повртара из Алексиначког Поморавља, па самим тим и робе. Они ретки кажу да је година била незгодна за производњу. По њима, целокупна ратарска производња је затајила, што је утицало и на скок цена.
Вероватно је описана ситуација тачна, барем када је у питању паприка са „јужне пруге”, београдског назива за плодну долину Јужне Мораве. И нису некада становници главног града са радошћу очекивали паприку која је долазила том пругом и куповали је за зимницу.
Времена су се променила, па се на нашу зелену пијацу она допрема из крушевачког, сада тренутно из параћинског краја, а све је мање познате алексиначке паприке. Али оно што је још остало на ретким тезгама, то је препознатљив квалитет и укус поврћа узгајаног на малим парцелама код нашег просечног моравског пољопривредника.
Пажњу привлачи домаћи парадајз код повртара из Моравца који излаже робу коју је неко наручио, а није дошао да преузме. Добра прилика за присутне да купе парадајз који има укус и нема фамозну тврду кору и неугодне жилице кроз тело.
Овај предусетљиви продавац, по имену Зоран, потврђује нам оно што видимо и сами, да је овај парадајз неупоредив са хибридима који се продају на другим тезгама, а поготово у пиљарама и који имају много вишу цену. Сласт, укус главне су карактеристике овог локалног производа. Наш саговорник истиче да онај који једном окуси овај парадајз, остаје му веран. Још и сазнајемо да је незгодан за одржавање и за рад, али и да све има своју цену.
‒ Тежак је за одржавање, јер прави робусно стабло које иде много у висину, гране су му дебеле као прст, прави гнезда у којима савија свој плод и тежак је за брање, али посластица која се добија од њега, увек се исплати ‒ каже нам Зоран.
Наш продавац је свестан да, осим што је укусна, храна мора да буде и здрава. И наводи нам два разлога зашто код њене производње није претерано коришћена хемија. Прво, заштитна средства су прескупа, а и времена није било за често третирање биљака. Али је својом посвећеношћу и љубављу према послу, у овом случају одржавањем засада паприке и парадајза на 15 ари, надокнадио хемијску заштиту.