Na ovogodišnjem Festivalu prvoizvedenih predstava, dobitnik Povelje za doprinos srpskoj drami je pisac Milovan Vitezović. S obzirom da zbog otkazivanja večerašnje predstave neće biti upriličena zvanična dodela, pisac se organizatorima obratio pismom.
‒ Aleksinca se sećam sa posebnom milinom, jer je moj drug iz studentskih dana bio pesnik Aleksinčanin Hristo Georgijevski, profesor Filološkog fakulteta.
Verujem da je Hristo vaš nezaboravljeni ponos. Čast mi je što me svojim priznanjem svrstavate u prvi red savremenih srpskih dramskih pisaca, dosadašnjih dobitnika ovog priznanja.Drama je najteži dramski rod, jer šta je život ako nije drama, oslobođen svih suvišnih detalja i sveden na dva najuzbudljivija sata, koja proživljavamo ili kao komediju ili kao tragediju.
Pokušao sam da ih definišem u jednom aforizmu: Komedija je kad iluzionista zabavlja narod. Tragedija je kad ga vodi.
Pisac drama, bilo tragedija, bilo komedija, mora stalno voditi računa da mu lica koja izmisli ne okrenu leđa. Zato svom pisanju dodaje kreativni čin.
Na kraju napisane drame pisac se klanja glumcima. Svaki glumac je stožer koji se okreće oko svih a najpre oko sebe. Tako predstava postaje mala galaksija. Glumci su deca koju usvajaju napisana lica. Glumac je svoj instrument koji valja znati da se i za sopstveni pojas zadene.
Reditelj je arhitekta kome se materijal kreće. Dobar reditelj radi pod devizom: podeli pa vladaj!
I da festival proglasim završenim sledećim aforizmom na svetsku i našu temu:
Napravili su nam teatar od zemlje. Tolika je naša drama!
Živimo je!”
Publika sedmog Festivala PIP imala je prilike da pogleda i jednu predstavu rađenu po Vitezovićevom tekstu. Glumci Narodnog pozorišta iz Užica četvrte takmičarske večeri izveli su komad „Serbio zemljo roda mog – Sterijin put u Srbe”, koji je režirao Bogdan Janković.