Evropski proizvođači meda, a i srpski, kako se čulo na nedavnom međunarodnom skupu u Aleksincu, imaju problema sa plasmanom ovog proizvoda zbog niske otkupne cene. Uzrok tome, kako kažu poznavaoci prilika, je nesigurnost zbog rata u Ukrajini pa niko ne kupuje veće količine, ekonomska kriza koja je dovela do štednje kod potrošača i pojava falsifikovanog meda izvan evropskih zemalja.
U susednoj Mađarskoj, po rečima tamošnjeg predsednika nacionalnog udruženja pčelara Petera Broša, koji je takođe boravio u našem gradu, uvozna cena meda je jeftinija od proizvođačke u toj zemlji, i otkupna se kreće svega 2,5 evra po kilogramu. Proizvođačima se ne isplati prodaja pa čuvaju med, što je slučaj i kod nas.
Osim ovih ekonomskih i društvenih uslova našim pčelarima i onima u okruženju problem pravi i falsifikovan med. Na to nas upozorava i predsednik srpskog udruženja pčelara SPOS dr Rodoljub Živadinović.
− Predsednik ,,Apimondije” Svetske pčelarske federacije svojevremeno nam je pričao da kompanije imaju svoje firme u Kini koje prave med, sami sebi ga izvezu i onda ga nekim tehnologijama prečiste, uklone sve moguće dodatke koji mogu da ukažu na poreklo meda i onda ga mešaju sa medom iz Mađarske, Srbije, Rumunije, koji ima obilje polena bagrema i dobiju med koji može da ide na tržište, da prođe neke analize, naravno ne sve, najsofisticiranije ne može. Ali u Evropi kao i u Srbiji važe isti zakoni − kaže Živadinović.
Naš sagovornik ističe da prema poslednjem velikom istraživanju, u koje je bio uključen i Interpol, od deset do dvadeset odsto meda na tržištu EU ne odgovara kvalitetu, nije med.
− Danas kada smo čuli da je otkupna cena cvetnog meda bilo kog, u Mađarskoj dva i po evra, to je ispod cene proizvodnje. Apsolutno je neisplativo biti pčelar sa takvim cenama. To su cene po kojima prodaju med Evropi. Videli ste danas, zemlje koje najviše izvoze meda u Evropu su zemlje koje su najveći falsifikatori meda. To su Kina, Turska, Meksiko i Argentina. Tu imate svega i svačega. Ima dobrog meda, ali mnogo malo − prenosi nam saznanja predsednik srpskog udruženja sa skupa u Aleksincu.
I pored toga očekivanja su da će se u dogledno vreme ta situacija promeniti i zato srpsko udruženje pčelara, preko svog osnovanog pogona za pakovanje traga za novim tržištima i već su razgovori u toku sa novim kupcima. Dr Živadinović ukazuje i na jednu činjenicu kada je u pitanju tržište Kine.
− Kina je najveći izvoznik bagremovog meda, ali i uvoznik. Kako? Zato što oni izvoze, ali jedu pravi med. Izvoze falsifikat, uglavnom. Imate pet miliona milijardera u Kini koji žele vrhunski kvalitet hrane. Oni ne pitaju za cenu i zato idu i traže, ne samo med. Traže meso, mesne prerađevine, vrhunske, bez aditiva, konzervanasa. Oni znaju šta žele da jedu i to dobro plate. To je cela Srbija milijardera, pa možete da zamislite kakvo je to tržište − objašnjava naš sagovornik.
Što se tiče naše individualne potrošnje tu su jasne preporuke. Kupujte od pčelara u koje imate poverenje, a tegla meda se može kupiti za 1.200 dinara, odnosno za suncokretov 1.000 dinara.