У манастиру Свети Роман, једној од најстаријих српских светиња, данас се одржава Међународни научни скуп историчара посвећен 150. годишњици почетка српско-турских ратова за ослобођење и независност. Симболично, управо са овог места је пре тачно 150 година, 2. јула, у раним јутарњим часовима, српска војска кренула у одбрану отаџбине.
Пре почетка радног дела скупа положен је венац на споменик пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, једном од бројних руских добровољаца који је погинуо на подручју данашњег Алексинца 1876. године.
Током целодневног програма српски и руски историчари представиће своја најновија истраживања, објављена у тематском зборнику „Људи – прошлост – сећање – 150. година од ратова за ослобођење и независностˮ, припремљеном поводом овог научног скупа.
Програм је званично отворио изасланик архиепископа нишког Арсенија ,Далибор Мидић, који је нагласио да је манастир Свети Роман одувек био стециште интелектуалаца.
– Игумани манастира били су врсни интелектуалци. Манастир је био расадник образовања, просвете, културе и науке у прошлости и остаје то и данас. Надамо се да ће се овакви скупови убудуће одржавати на овом месту – рекао је у поздравном говору.
У име организатора присутнима су се обратили проф. др Александар Тимофејев, један од руководилаца Руског научног института и др Сузана Рајић, редовни професор Филозофског факултета у Београду.
Рајићева је истакла да је манастир Свети Роман право место за преиспитивање историјског памћења и повратак вредностима које су обликовале српски народ.
– Ако смо нешто заборавили, ако нисмо неговали добро сећање, ако смо понекад кренули странпутицама које су нас скупо коштале, ово место је право да се вратимо путу којим треба да корачамо. Данас нисмо овде само да представимо резултате научних истраживања, већ и да се сетимо својих предака, великих жртава и наше руске браће, да на прави начин донесемо олакшање својој души и поколењима која су грешила и да се помолимо за опроштај наших грехова, како бисмо, уз Божју помоћ, једном заувек престали да будемо неблагодарни. Ако постоји казна за неки народ, то је његова неблагодарност. Захвални народи, они који умеју да се сећају и умеју да поштују, пред њима је будућност – истакла је др Рајић.
Како је истакла за тридесет година колико се бави историјом није имала прилике да на једном историјском тлу буде додатно афирмисана.
– Наука је као и вера у служби људи и њиховог добра. И једино таква, и са таквим циљем и задатком, она заправо има смисла. Наше окупљање вођено је пре свега жељом да наш српски народ, напаћен, са тешком историјом и њеним бременом, пронађе унутрашњи мир и хармонију, који су важни за његову будућност. Та будућност огледа се и у вери и у науци – нагласила је.
У име домаћина госте су дочекали професор историје Зоран Стевановић и игуман манастира Свети Роман, отац Николај.
Током дана, осим пленарног излагања, биће одржане и три тематске сесије, а посетиоци ће имати прилику и да од 14 часова и 30 минута нпогледају документарни филм „Рат за независност Србије 1876. године”.
На научном скупу учествују истакнути историчари и научни радници из Србије и Русије, међу којима су проф. др Људмила В. Кузмичева, др Урош Шешум, др Анатолиј С. Аникејев, проф. др Данијела Поповић Николић, др Александар М. Савић, др Зоран Стевановић, др Нинослав Станојловић, др Жарко Илић, др Данијел Радовић, др Тамара Бошковић и бројни други истраживачи. Излагања су посвећена најзначајнијим темама из периода српско-турских ратова 1876–1878. године, улози кнеза Милана Обреновића, руском добровољачком покрету и генералу Михаилу Черњајеву, обавештајној делатности уочи рата, учешћу појединих округа и локалних заједница у ослободилачким борбама, биографијама истакнутих личности, као и политичким, друштвеним и културним приликама из овог периода српске историје. Организатори Међународног научног скупа су Центар за српске студије Филозофског факултета универзитета у Београду и Руски научни институт.