Промоција збирке песама „Мај и безброј писама” ауторке Маријане Милошевић, која је синоћ одржана у алексиначкој Библиотеци, још једном је потврдила правило да аутори из нашег града имају своју верну публику. У препуној читаоници ова ауторка, професор биологије у Алексиначкој гимназији, свој литерарни првенац је успешно представила уз помоћ колегинице Маје Радоман Цветићанин и рецензента Слободанке Живковић. Издавач књиге је Центар за културу и уметност Алексинац у чије име су се присутнима обратили уредник Иван Матејевић и директорка Далиборка Стевановић.
Иако је „Мај и безброј писама” прва збирка ове песникиње, љубитељи поезије на овим просторима су се још раније упознали са Маријаниним стваралаштвом које је објављивано у разним часописима. Један њен мисаони текст нашао је прошле године своје место у међународној збирци „Иза прозних врата” хрватског издавача Редак.
Говорећи о аутору и књизи, рецензент Слободанка Живковић напоменула је да ауторка негује кратку форму стиха, углавном успешно, и да успева да изрази своју дубину проживљених осећања, која трају кроз сећања и „настављају се у свакодневици и чекању на песму која ће се стопити са будућношћу, као остварењем дуго сневаног сна. Стихови у песмама су бљесак свакодневног језика који се повремено отима књижевним нормама, али истовремено нуди неопходну енергију и цветност вечног маја, мелодијски се упоређујући са жуборним и стишаним певушењем једне грацилне природе.“
Читање песама објављених у збирци потврђују ове наводе рецензента, али се и препоручују да буду прочитани од оних који пишу стихове, као и оних који их само воле. Стиче се утисак да се вишедеценијски труд и Маријанин рад на овим песмама исплатио и да је пред читаоцима једна добра књига, иако је ауторкин првенац.
Књига је изашла у едицији Полица, а на њој су још радили и Александра Павловић, академски сликар, која је урадила илустрације и слику на корицама, и Милица Максимовић, задужена за дизајн корица.
