Некада, када су људи више боравили у природи, када су сезонски радови у пољу трајали дуже, била је права реткост видети дивље животиње. Међутим, како се временом боравак човека у пољу смањио на минимум, тако се и станиште дивљачи ширило, па није реткост да се разне врсте животиња спуштају и до самих насеља, а често и причињавају штете на усевима.
Власник усева, ради спречавања штете од дивљачи, а у складу са законом којим се уређује ловство, дужан је да редовно контролише стање своје имовине и организује њену заштиту и чување уз примену неких од превентивних мера, на начин који ће да плаши и удаљава дивљач.
− Ми као ловачко удружење предузимамо мере заштите и организујемо чекања. Тренутно штету на усевима причињавају дивље свиње и по пријему захтева у ловачком удружењу, наши ловци штите парцеле од упада дувљачи. Дивље свиње су до сада причињавале штете претежно на овсу, али се жетва стрних жита већ завршава и оне крећу на усеве кукуруза − каже Марко Савовић, ловочувар у Ловачком удружењу „Срндаћ” из Житковца.
Због тренутне фенофазе кукуруза још увек нема великих штета, али у овом удружењу очекују да ће их бити, јер је на терену евидентно повећана популација ове дивље врсте.
Како би власници усева предупредили дивљач, потребно је да се придржавају правила заштите и чувања у складу са законом којим се уређује ловство и одредбама овог правилника, и то:
– заштитом повртњака, расадника, воћњака, плантажних засада и винограда на начин који спречава пролаз длакаве дивљачи;
– прилагођавањем избора биљне културе коју засејава или сади природном окружењу које се налази око пољопривредне површине коју обрађује, на начин да се избегну или у највећој мери смање могући ризици од штета од дивљачи;
– уклањањем усева и плодова са површина у ловишту и у непосредној близини ловишта у агротехничком року;
– коришћењем механичких и хемијских средстава (репелената) која одбијају дивљач од усева, засада и младих стабала и то на начин прописан писаним упутством произвођача;
– везивањем паса поред усева;
– коришћењем видљивих плашила, светлосних и звучних уређаја;
– контролисаним спаљивањем материјала чији дим и гасови одбијају дивљач;
– постављањем електроограда (електропастира);
– коришћењем механичких средстава за појединачну заштиту стабала воћака и других садница (алуфолија, металне траке, пластичне траке, пластична фолија, пластични или папирнати џакови, шибље, кукурузовина и други материјали);
– чувањем домаћих животиња уз стално присуство пастира и паса чувара;
– затварањем домаћих животиња у току ноћи у оборе изграђене на начин да се онемогући улазак било које врсте дивљачи која проузрокује, односно може да проузрокује штету на домаћим животињама;
– спровођењем осталих мера заштите.