Градња брзе пруге Београд-Ниш кроз подручје општине Алексинац колико је изазовна за једно новинарско перо, толико сваки дан изнова аутору ових текстова намеће питање да ли да настави са изношењем негативних ставова или да почне да верује пројектанту који, ваљда, припада некој стручној јавности. Сигурно је ван памети бити против напретка друштва, заједнице и целе земље, а брзе пруге јесу то. Неоспорно да је Србија држава одлучна да мења земљу набоље и у томе јој треба помоћи. То тражи и одређене жртве и одређена рушења. И то није проблем, али је упитно да ли је то неопходно и колико нерешених проблема оваква траса брзе саобраћајнице оставља иза себе.
Сигурно је да ту Србију чине и грађани који „цео век” раде, муче се и мукотрпно куће. За сада већина њих сматра да је најбоље брзу пругу градити ван насеља, за разлику од пројектанта и људи окупљених око железнице.
И треба чути њихов глас. Нарочито ако се има у виду да има и оних који Србију виде и као пројекат где ће се они добро окористити и за скроман рад добро зарадити. Е њима се не верује у потпуности.
Питање је шта ће бити након градње брзе пруге и са подвожњаком у Трњану који ће бити продубљен и проширен. Он је и сада када пада киша депо воде, а можда слична судбина чека и планирани подвожњак поред потока на сувотничком путу. И безброј је таквих комуналних питања, за које се оправдано страхује да ће пасти на леђа нејаке општинске касе. Годинама, када се изгради пруга, само тиме ће се бавити, од Витковца до Тешице. На овај или онај начин. Као лаик, када сам видео колико, само у Трњану пруга иде у игралиште и према школи обузела ме је језа. Не дај Боже да дође до непланиране хаварије и да брзи возови којим случајем искоче, постају опасност за најмлађе. Приближава се пруга и школи у Житковцу и тако даље. Ово је само делић зашто имам резерве увек када се неки пројекат разматра и када се превасходно говори о цени, а не о квалитету и интересу обичног човека.
Имам утисак да су сви осетили добар бизнис. Па оне који се залажу за најбоље, а не најјефтиније решење, проглашавају за непријатеље пруге и напретка. Адвокати не нуде људима да их представљају у заштити њихових објеката и писању приговора, већ већина њих тражи бланко потписе да се боре за њихове интересе приликом наплате надокнаде уз пристојну провизију.
У таквом окружењу различитих интереса, обичном човеку тешко је да поверује да може нешто да учини наводно против државе. Што је погрешно. Ваљда је и општина државна институција, и не треба железнички лоби и део људи у Министарству, грађевине и инфраструктуре поистовећивати у потпуности са државом. То је само део једне заједнице. Званично је упућен Захтев за разумевање и помоћ Кабинету председника Републике Србије, и незванично постоје неке назнаке да на овој адреси има више разумевања за незадовољне људе. Видећемо шта ће бити. Што би народ метафорично казао, „Заре још увек игра”.
А зашто је битно бити активан у овој игри. Искуство аутора ових редова не само у нашој општини, показује да јавност често олако прелази преко јавних увида и излагања када може да се чује њихов глас и нешто да се измени. Реагује када је касно, када почну рушења, сечење шуме и разна загађивања. Тада је Заре испао из игре и ту нема промене резултата. Зато је потребно размишљати својом главом и својим интересима, без обзира да ли живимо поред пруге или не. Ово се тиче свих нас, а приче да председник општине има веће интересе од нас су манипулација. Он има само већу одговорност, и може, за разлику од нас да има политичке проблеме.
Њему за сада остаје нада у подршку народа и разум људи из Кабинета председника. Да ли је то довољно видећемо, а видећемо и колико је било искрено и чврсто исказано незадовољство грађана на презентацији у Алексинцу и Житковцу. За сада је Заре још у игри, а док је тако резултат је неизвестан.