Обиласком засада Дарка Пејића у атару села Мађере, једног од најбољих воћара у том крају, почела је данас једнодневна манифестација „Дани купине”. Она се традиционално одржава у Ражњу и окупља пољопривредне произвођаче из ове општине, који осим што своје производе прикажу посетиоцима, имају прилике и да присуствују стручном предавању. Наравно, на крају је уприличено и дружење.
Домаћин засада млађани Дарко купину гаји на два хектара и претежно је то млад засад подигнут новим траженим сортама. Доминира сорта „лох нес”. И када су други одустајали, Дарко је подизао свој засад на једном предивном пропланку са кога пуца поглед на село. Саградио је и помоћни објекат, па је право уживање седети на тераси и гледати пространу плантажу, а преко ње, мало даље, и живописне зелене брежуљке.
Засад је врло савремен, са системом за наводњавање. Недостаје једино мрежа за засену, односно за заштиту од сунца. Улагања су велика и све би било то подношљиво када би цена купине и у наредним годинама била као сада. Али то је тешко предвидети, па је тога свестан и наш домаћин.
− Након четири лоше сезоне ова година је добра са ценом. Тренутно откупна цена у рефузу је 150 динара за килограм − каже Дарко, уз напомену да екстра квалитет купине, пакован у малим посудама за конзумирање, може да постигне цену и преко 200 динара.
Нажалост, због младог засада, начина бербе, недостака мреже и начина чувања, Дарко тренутно нема значајније количине плодова за екстра класу, која не подразумева само крупноћу, већ уједначеност плода и слично.
И док седимо са овим вредним човеком, који има подршку у својој породици, опет нам поглед и мисли иду према пределима који су задивљујући. Како би било лепо да је пут нешто бољи, мада се општина Ражањ потрудила да ову атарску деоницу поравња, да се засад догради мрежом и расхладним уређајима поред њега и да се заврши започет објекат, па да онда љубитељи природе и овог воћа дођу у ову оазу природе, а да им Дарко прода, не само свежу купину, него и производе од ње, а уз то, још понешто, као добру шљивовицу, коју смо пробали.
То су наше, а можда и Даркове жеље. За тако нешто је потребно, осим веће наше и његове економске моћи, и свест и сазнање да су најбољи производи – локални. А дотле нам остаје да се дивимо како то раде неки други, чији су природни потенцијали знатно слабији од наших, али су богатији новцем и организованији, и као појединци, али и као заједница.
Да је цена ове године охрабрујућа, са Дарком се слаже и његов искуснији колега Томислав Матић из Витошевца, дугогодишњи произвођач и откупљивач воћа.
− Солидан је род према годину каква је била. Презадовољни смо ценом. Прва цена је била 100 динара „чачанка”, 120 динара „лох нес” и „трипл краун”. А сада је 140 чачанка а 150 „лох нес” и „трипл краун”. Тачан је податак због тога што су биле ниске откупне цене, многи пољопривредници су искрчили своје засаде.Међутим, они који су одржали производњу, сада ће да узму мало паре. Каква ће цена бити наредне године, то се никад не зна, не зависи од произвођача, већ од окупљивача − каже Матић.
Цене и површине су променљиве категорија, једно је сигурно да манифестација „Дани купина” у Ражњу опстаје па и данашње окупљане је најава да ћемо и следеће године посетит неки ражањски засад купине.
