Српска православна црква данас слави Лазареву суботу или Врбицу и то осам дана пре Ускрса. На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе, чиме се симболично представља свечани Христов улазак у Јерусалим.
Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско”.
Многи народни обичаји везани су за Врбицу. На тај дан мајке свечано обуку своју децу и иду у цркву. Купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.
Обичај и традиција у Србији је девојачка поворка позната под именом лазарица коју је као и празник, легенда везивала за цара Лазара. Причало се да је поворку увео српски цар и да се тај обичај одржава сваке године, на његов имендан – Лазареву суботу.
Лазарице су се обично састојале од парног броја девојака, стим што су две обично „шетале”, а остале певале обредне песме. Међутим, овај обичај је све ређи по селима наше општине.
Насловна фотографија: Илустрација (извор: Гугл).