Културно поред културе

Суботње јутарње сунце сваком прија, како људима тако и животињама. Док не огреју пуном снагом јутарњи зраци су драгоцени, па свако по свом нахођењу и могућностима гледа да заузме најосунчанију површину. Тако су и ови мирољубиви пси своје место ужитка на бледом јутарњем сунцу нашли испред зграде Дома културе.

Толко су деловали опуштено да нису реаговали на наше присуство које је било на само неколико метара од њих. Рекли бисмо културно понашање испред културне установе. Како и доликује. И овом приликом се показало да би човек можда могао да понешто научи од ових животиња. Нарочито наши суграђани који се истим тим платоом шетају и без имало размишљања о хигијенским последицама пљују. Ваљда да млађима покажу како не треба и они да се понашају.

С друге стране ове зграде је пункт за вакцинацију. Ове животиње то много не занима. Ветеринари, чим их се „докопају” одмах их вакцинишу, па онда пуштају на улицу. Ови пси се због тога много не буне и не узнимиравају. Вероватно што не користе друштвене мреже, па немају антивакцинашки лоби. Нисте ваљда помислили да је њихово сазнање о вирусима веће од неких медицинара. Додуше, кажу да доктори ветерине доста знају о вирусима, јер се стално сусрећу са њима код животиња, а ови пси се и службено друже са ветеринарима, па се никад не зна колика су њихова достигнућа.

Неко би казао да је лако овим животињама, јер су као и човек законом заштићене, па се излежавају испред установе културе. Тачно је то, али нису заштићене против вакцинисања, па ето приче за удружења за заштиту животиња. Додуше, још увек им није дозвољено да посећују културне догађаје, па им је домен само до улаза у Дому културе.

Ништа необично, многима је дозвољено, а ретко кад залазе у одаје установа културе. Са короном или без, за већину наших суграђања нема никавог значаја када је у питњу култура, али када су у питању кафићи и тржни центри, ту је прича другачија. Веће је наше, а и интересовање ових паса. Очито и ми и они још увек више ценимо задовољавање нагона за храном, потрошњом и забавом, него за духовном храном, односно за оплемењивањем духа.

А и капиталу и профиту су дражи поборници материјалних, него духовних идеја.

Један коментар

  1. Tekst je haos i urnebes, nivo poluretardiran, pravopis nula. Pisac hteo da bude duhovit, interesantan i maštovit a od svega ispao tekst na nivou deteta prvog razreda osnovne škole.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

six + two =