На путу Алексинац-Сокобања,пре неколико дана, постављен је крст код Трeбичке чесме, спомен чесме кнеза Милоша. Крст је поставила неформална група „Крстољупци” из Сокобање. Убрзо се фотографија крста нашла на друштвеним мрежама и изазвала полемику у оквиру које су могла да се прочитају различита мишљења. Велика већина подржава овај чин, али било је и оних који су против постављања крста на овом месту.
Према речима људи који су организовали постављање крста, то је наводно учињено на месту где су нађени остаци темеља цркве Светог апостола Вартоломеја и управо је то разлог што је ово место изабрано. 
– Крст подигосмо у част Цара Славе, а на спасење народа Сокобање и васцеле наше отаџбине и расејања. Такође, у спомен и сећање свих наших предака који положише своје животе за Крст часни и слободу златну, од Косова Поља, нашег Светог Јерусалима, преко Албанских врлети и гудура и Кајмакчалана, па све до Новомученице, детета, Милице Ракић. Молимо, и заклињемо Христом, да нико не разори или оскрнави овај Свети Крст. Амин – стоји у писаном одговору људи из овог удружења, који су инсистирали да он буде објављен у целости.
Представници локалне самоуправе кажу да немају ништа против постављања крста, али су става да крст треба да буде тачка спајања, а не раздвајања људи, и подсећају да општина ни на који начин није учествовала у томе, ни као донатор, ни као партнер и да из општине није издата никаква грађевинска дозвола за овај објекат.
Сличног става су и представници сокобањске цркве. Они кажу да је постављање крста као верског обележја позитиван потез за православни верни народ, али да они нису учествовали у томе јер је био неопходан благослов владике Тимочког, господина Илариона, који је изостао јер нису у потпуности решени имовинско-правни односи на парцели на којој је крст постављен.
Очито да је ово пример како не треба радити и када је у питању један тако племенити чин. Законом су прописани поступци и потребна документација за добијање грађевинске дозволе, а и црква има своја правила код градње оваквих објеката. Стиче се утисак да је ова група грађана играла на карту верских осећања претпостављајући да нико неће желети да улази у разјашњавање шта је легално, а шта не. Да ли ће време учинити своје па ће овај крст постати препознатљиво обележје Сокобање, или пак подсећање на људску самовољу, остаје да се види. Сигурно да у овом случају нико није желео да повреди ничија осећања, било да су она верска или грађанска, али евидентно да је код оваквих акција неопходна боља и законска и верска припрема. Јер постављени крст треба да уједињује народ и зато било који пропусти нису пожељни.
Naravno da nama sve smeta ako nemamo nekakvog interesa. 100 godina tu je bio zmijarnik, korov i nisko rastinje , kad se neko setio da postavi krst, podiže se halabuka…Da je ostalo po starom ,bilo bi idealno?!Mnogo smo mi jaki legalisti, poštujemo zakone, jedne godine ode Karadjordje, jedne premijer.Fin neki narod. Krst da se ukloni .Hoće li nam onda biti bolje ? Kakav smo narod postali ccc…
Istine radi treba reci kako keste a to je da su se popovi bivajuci prvo pitani prvo slozili i bili za ,ali kad su culi da ce biti ozbiljne pare koje nece ici preko njih onda su na vidovdan iz pakosti zvali da prijave nelegalno gradiliste to jest tad samo gomilu sljunka u sred atara i pokrenuli rat na krst misleci da se ucenom docepaju tih 5000 evra za svoje hotele i to na vidovdan, cak javno se izrugujuci krstevima
i govoreci kako oni nikom netrebaju i bolje da se pare njima daju za hotel. Takvi popovi su kletva narodu jer oni ne navode blagoslov vec gnev Boziji na ljude.Kako su sejali tako ce znjati i oni i ti koje zavedu u rat na ovaj krst Svetog Vartolomeja, kojim se obelezilo staro Crkviste i svetinja Sokobanje.
onima koji pomogose ce ovo biti na blagoslov Krst Svetog Vartolomeja a onima koje djavo navede u protivljenje ce biti krst Svetog VRATOLOMEJA
Овај крст може да смета само ономе ко у души Бога нема , биo он у матији или не .
Zasto se stidimo svoje vere? Zasto se plasimo Krsta casnog? Krst je simbol ljubavi,i zato treba da se svi okupimo oko krsta. Dali su Grci budale sto su na ulaz u svaki grda podikli casni krst? Lepo je zapisano od davnina, bice spasena ona mesta gde nicu krstovi.Sokobanjci svaka vam cast na ideji da ulaz u vase mesto krasi krst. Da Bog nije tako hteo nebi se krst ni desio. Od sada krst je vasa nova licna karta na koju svi treba da se ponosite i verujete. Bog Vas spasio i blagoslovio. Svaka Vam cast.
Niko ne kaze da u toku dana veliki broj prolaznika svrati kod krsta. Da svaki gost koji krene iz Sokobanje svrati da zahvati vodu na Milosevu cesmu i ponovo svrati kod krsta.To se sve lako zapaza. Niko nekaze da se vise na tpj deonici nevozi vise prebrzo, da svako zastane da pogleda krst,prekrsti i pomoli Gospodu Bogu a svedoci smo sta se desavalo na tom delu puta. Krst je spasenje, ljubav i blagostanje.
Hajde ako ste se ispricali da vam nesto kazem. Sutra ce neko
preko puta krsta da stavi kip Hendrixa, jer veruje u rock ? Jel tako ?
Kome se gde dopadne, neka postavi ono sto je njegova volja ili vera. E pa nije tako rodjaci !!!
Prijatelju dragi,nije poenta da se mi „ispricamo“,licno vise volim Balasevica od Hendrixa, ali pozdravljam tvoj izbor,nego je poruka da nam I krst smeta, a ti ,buduci dete rokenrola ,cudno da nisi shvatio poruku ,ili ne zelis?Sa takvim nipodastavanjem si dao komentar, kao da ljudi koji komentarisu su tvoji neprijatelji ,dobri druze moj.Nama , ne trebaju neprijatelji, dovoljni smo sami sebi..Zelim ti prijatan dan, I kad se dohvatis tastature ,zajapuren ,da odgovoris , „ispricas „tvoju pricu jer smo Mi zaludni, vodi racuna o kontekstu , I sta pravoslavni krst SRBIMA znaci jer je ovo zemlja Srbinova ,I svih onih Koji u njoj zive ,kao I ljubitelja …Hendrixa ….Ako te vec ne zanima ta prica ,sta ti treba da komentarises?Bog pre ili kasnije svima sudi.To se uveri I najveci ateista…Svako dobro I prijatan dan ti zelim.
Prvo nismo mi nikakvi prijatelji. Prijatelji se sticu… Drugo : ako mi se vec obracas, procitaj sta sam napisao. Nisam rekao da ja volim Hendrixa, vec dao banalan primer. Moze neko da postavi i statuu Lepe Brene. To je nebitno, ali je bitno da postoje zakoni , a ako si citao tekst iznad, trebao si da shvatis da nisu reseni imovinsko-pravni odnosi, sto samim tim podrazumeva da ne moze niko postavljati bilo sta na zemljistu koje nije njegovo ili to mozda ne vazi kad je krst u pitanju. Nemam ja nista protiv krsta, vec protiv bezakonja. Trece : da me ne zanima prica ne bih je ni komentarisao.
A sto se tice zemlje Srbinove, sto ne odu na Kosovo da postave krst, jer i ono je Zemlja Srbinova !
Prijatelju ,izvini ako sam te uvredio, ne srdi se ,ne jedi se. Ovo u vezi Kosova i Metohije ,to ti je bila lična karta. Živ bio…Sve jasno.. Pametno si biće. Razuman i razložan. ..ne troši karaktere na prepirku, karakteri su danas , deficitarni…Ovim zatvaram priču.Nema svrhe..SVAKO DOBRO.
Ето у први дан Богородичиног поста а на празник изношења Часног Крста и навечерје Светог Стефана
упалило се и Сокобањско кандило пред Часним Крстом на Црквишту Светог Вартоломеја , и својом топлином и светлошћу Христовом обасјало целу Сокобањску долину и донело благослов свима који љубе Бога .
Амин
и како данашња посланица Светог Апостола Павла каже
Јер је реч о крсту лудост онима који гину , а сила Божија нама који се спасавамо.
Владика Николај је ово објаснио речима:
”Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Тако је рекао Господ. Читај као да је речено: нисам дошао да измирим истину и лаж, мудрост и глупост, добро и зло, правду и насиље, скотство и човечност, невиност и разврат, Бога и мамона; него сам донео мач да расечем и одвојим једно од другога, да се не мешају.
posto je bezumni rat na ovaj krst pod nagovorom necastivog poceo na Vidovdan , prijavom svestenika da se obustave radovi koji jos nisu bili ni poceli, da bi ucenili narod da novac ide preko njih, a sve to postalo vidno na ovaj praznik koji je uvek pokazivao ko je ustvari ko i kakav, od Kosova do sada, eto i reci Svetog Nikolaja Vladike, pravog svestenosluzitelja Bozijeg
Ево нам опет Видовдана. Ево данa, који никад неће постати ноћ докле год Срби буду били хришћански народ, љубитељи Крста и слободе.
Свети Николај (Велимировић) 1948 година, Чикаго
+++
Јер овај дан је показао цену царства небеснога. И земаљско царство не добија се јефтино, а Турци га нису јефтино платили. Али је небесно царство много скупље, и Лазар га је платио жртвовањем себе и целе српске војске.
Ево дана, када је један хришћански народ све изгубио и добио више од изгубљенога. Ево дана, који као страшни суд виси над народом истовремено благосиљајући и проклињући. Кога благосиља Видовдан? Оне, који вером Христовом живе и дишу, и за Христову веру страдају и гину. Кога проклиње? Проклиње неутралце. Потребно је ово нарочито истаћи, јер је корисно за наше дане. И сам Бог одбацио је као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста. Сведочанство о томе налазимо у последњој књизи Светога Писма, где Христос заповеда еванђелисту Јовану, да напише цркву у Лаодикији и да каже: „Знам да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Но, како нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те.”
Ни студени ни врући у Лаодикији били су они, који су се називали хришћанима, али су у исто време узимали учешћа у паганским светковинама и држали незнабожачке обичаје. Ни студени ни врући у време Косовске битке били су они Срби, који нису хтели на Косово из бојазни од мухамеданске силе. Доцније су се многи од тих неутралаца потурчили.
Господар Вук Бранковић био је типичан неутралац у то време. Ни студен ни врућ. Он је остао проклет не зато, што није дошао на Косово, нити зато што се борио уз Турке против Срба, Не! Него само зато што је остао неутралан у току битке, која је решила судбину Србије и Балкана за пола хиљаде година. Рачунао је, да ако Срби победе, он је ту с њима, као Србин и још Кнежев зет. Ако ли пак Турци победе, они ће му бити благонаклони, пошто се није борио против њих. Рачун погрешан. Ускоро после битке један турски паша рекао му је: „Када ти ниси био веран своме цару, како ћеш бити веран моме цару?” Проклет од Срба, презрен је био од Турака. Тако је неутрални Вук изгубио оба царства, и небеско и земаљско. И остао је проклет у народу српском. То су његови потомци горко осећали и често се јадали, како их проклетство Вука ужасно погађа.
Ако сад примените косовску етику на наше поколење, видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. О безверцима или безбожницима није потребно ни говорити. Св. Писмо их назива лудацима, а српски народ непоменицима (као и демоне), јер одбацујући Бога, они су и несвесно постали слуге демонске.
Но погледајмо неутралце, који стоје између верних и безверних, између националиста и интернационалиста, између Христа и Антихриста. Они јадници заборављају, да Христос за деветнаест столећа није изгубио ниједну битку, нити ће и – једну изгубити до краја времена, до Страшног Суда. Не знају, да је он себе прогласио победиоцем света унапред, пре своје крсне смрти, а још јаче после свог славнога Васкрсења, кад је рекао: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи.”
Страх и рачун ствара од људи неутралце. Луд страх и погрешан рачун, као и Вуков. Лудим страхом за себе и своје сроднике и погрешним рачуном они навлаче проклетство Божје и народно на себе и на децу своју баш исто онако као и неутрални Вук Бранковић. У једном времену као што је наше, када се води гигантска светска борба између вере и безверја, и када организовани атеизам устаје свим снагама против Христа, против 10 Божјих заповести, против породице, душе и човекољубља, и то не само у комунистичким државама већ и, више или мање, у свима земљама – неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је.” Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.
Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа. Вековима борећи се за истину вере, за слободу и за правду, српски народ постао је веома осетљив у погледу ове три неопходности за достојанствен живот појединаца и друштва, тј. вере, слободе и правде.
Ја се сећам из детињства оног првог рата између Јапана и Кине. Ратобории Јапанци беху напали мирне Кинезе. И Срби су били на страни Кинеза. И ми као мали ђаци симпатисали смо Кинезима. И зар се сви ми живо не сећамо такорећи јучерашњега рата талијанских фашиста против Абисинаца? Сав српски народ без изузетка, револтирао се против бруталних нападача и њихових нечовештава над једним сељачким, хришћанским народом. И тако Србин није могао бити неутралан ни у једној борби зла против добра, ни у једној борби мрака против светлости, ни на најудаљенијим крајевима света, а камоли пред својом кућом и у својој кући. Најмање приличи Србину бити неутралан у садашњости. И заиста, врло је мален број неутралних Срба у свету. Но и тај мали број, нажалост, веома је штетан. Штетан је по Српство уопште, а штетан је и по Америку и по Хришћанство.
Можда је ово последњи Видовдан, који их опомиње, да се више не колебају, него да се сврстају с браћом својом, која се боре и раде за тријумф вере, слободе и правде у свету. А вас, браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, светаца, витезова и мученика наших, нека Господ Бог троструко благослови по молитви светога кнеза Лазара и свих косовских јунака! Амин!
Свети Николај (Велимировић)
(Чикаго, 1948)
svuda svestenici dizu krsteve jedino u Sokobanji ratuju na krst i govore da krstovi nikom netrebaju nego pare za njihov hotel, pa se kriju onda iza formalnosti zakona koji su oni sami pokrenuli farisejski za kamaru sljunka usred polja
krajnje licemerje kojem bi i Ana i Kajafa pozavideli
Casni Krst je prelep. Potrebno je poraditi na osvetljenju krsta, kao i na osvetljenju Miloseve cesme, jer to je nesto najsvetije sto Sokobanja ima.Srediti crkviste svetog Vartolomeja, pomogucnosti sagraditi crkvu brvnaru. To bi bio pravi ulaz u najlepsu Srpsku banju.