Крст испред кога треба да се запитамо ко смо и какви смо

Једно од значајних историјских и верских објеката на подручју општине Алексинац је парохијски храм рођења Пресвете Богородице, у народу познат као „црква Светог Нестора” у селу Витковцу.

Светиња за поштовање, а културно, историјско и верско наслеђе за памћење. Иако су нам уста пуна речи православља, вере, богатог наслеђа и очувања националног идентитета наша дела, или боље речено наша недела говоре сасвим супротно.

На раскрсници за скретање према овом верском објекту, са пута Витковац – Ђунис, право ругло, слика немара, некултуре и еколошке небриге. Изваљени путоказ. Без обзира да ли је узрок јак ветар и нестручно постављање или агресивност појединаца, недопустиво је да он буде у шипражју и оборен.

Поглед с једне и друге стране пута још језивији. Депонија на којима има чак и старих гума, наокола кесе и друго ђубре, да човек не поверује. Пут је прометан и ту пролазе верници и неверници, обични грађани, али и они који управљају заједницом и јавним предузећима, а вероватно и свештеници, као и инспектори који вероватно никада нису никога казнили за овакве брљотине.

И вероватно свакоме смета оваква слика, али нико ништа не предузима. Питање за све нас. Какви смо ми то људи постали када себи дозвољавамо да уништавамо природу, стварамо ружну слику тамо где би најмање требало, чак и у близини крста, и да то све пасивно посматрамо.

На основу предања, археолошких истраживања и из контекста неких историјских записа, са сигурношћу можемо тврдити да ова светиња траје читав миленијум. Келију светог Нестора, обновио је и поред ње, подигао храм, рођени брат светог кнеза Лазара, Петар Хребељановић који се као монах упокојио на Светој Гори.

Црква Светог Нестора у Витковцу (извор фотографије Гугл претрага).

У време чувене битке код Делиграда, између српске и турске војске, код цркве Светог Нестора у Витковцу, била је смештена српска команда и прва линија одбране. Зато и није чудо што је велики број возача који на поменутој раскрсници застану и гледајући у крст се прекрсте. Поједини се прекрсте у чуду када виде наш немар и прљавштну у виду депоније и разбацаног ђубрета.

Видео запис ове приче можете погледати на порталу АРС видео.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eighteen − two =