Kraj čuvenog tatarina (X)

Poslednji put za Carigrad, tatarin Rista Prendić krenuo je 1876. godine. Tada je bio u osmoj deceniji života i nije jahao carigradskim drumom, već je u ovaj grad stigao poštanskim kočijama. Prema nekim starim zapisima, Rista je bio oduševljen nakon povratka, rekavši kako je bilo „prijatno i lako“ putovati u Carigrad. Šest godina kasnije, tačnije 1882. godine, tatarin Rista Prendić se penzionisao.

Kada je dobio rešenje o penzionisanju, utvrdio je da mu nije uračnato vreme kada je radio za kneza Miloša, istovremeno i pri engleskom konzulatu, nekih dvadeset godina. O prigovoru koji je Rista uložio raspravljalo se na Narodnoj skupštini. Na skupštini je preovladalo mišljenje da je Rista predano služio interesima Srbije i kada je radio za konzulat strane države, pa je Ristin predlog usvojen, što je objavljeno i u Srpskim novinama:

prendiceva znacka engleskog diplomatskog kurira
Prendićeva značka engleskog diplomatskog kurira

„Odobreno rešenje Narodne skupštine Risti Prendiću – uvažavaju se godine ukazane službe i ono vreme kada je u državnu službu stupio, kao i ono koje je na službi pri konzulatu Veliko Britanskom proveo, a to je od 22. 8. 1835. pa do 22. 7. 1855. godine“.

Ristu Prendića, sposobnog tatarina, veoma je uvažavala porodica Obrenović. U toku srpsko-turskih ratova (1876-1878) knez Milan je štab Vrhovne komande smestio u Prendićevu kuću u Aleksincu. Tu je bila smeštena i glavna telegrafska stanica Srpske vojske.

Jednom prilikom kralj Milan i kraljica Natalija posetili su Ristu u Aleksincu. Tada mu je kralj Milan poklonio svoj portret sa posvetom: „Starom prijatelju doma Obrenovića, Gospodinu Risti Prendiću, u znak ocene njegove postojane odanosti i u znak zahvalnosti na njegovom usrdnom gostoljublju, koga se vazda prijatno seća, M.M. Obrenović“. Rista je sobu u kojoj je kraljevski par proveo neko vreme nazvao – soba kralja Milana i kraljice Natalije.

Umro je 1. januara 1892, na granici dve godine, pa neki autori kao godinu smrti računaju i 1891.

aleksinac3Objavljen medijski sadražaj je deo projekta „Prošlost za pamćenje-biznis za sadašnjost“, koji je sufinansiran putem konkursa od strane Opštine Aleksinac. Sadržaji izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × one =