Balava

Комад „Балава” на осмом ПИП-у: Који то окови стежу младе генерације?

Представа „Балава” је комад о мајкама и ћеркама, комад о женама и њиховим проблемима, комад о сукобу генерација и проблемима младих. Четири глумице Мирјана Карановић, Јасна Ђуричић, Исидора Симијоновић и Јована Беловић кроз ову представу проговарају о сукобима мајки и ћерки које је изнедрио генерацијски јаз, али и о константној потреби мајке да бди над својим дететом ношена уверењем да му нигде неће бити боље него у њеном наручју. Комад Беоарта и Хартафакта, по тексту Дуње Матић и у режији Андреја Носова, пети је такмичарски комад изведен на осмом Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу.

‒ Балава је комад који преиспитује исконске породичне и међуљудске односе и њихов утицај и значај на свакодневни живот, тежину друштвених норми које конструишу нашу реалност, те какве последице породица има по човека – наводи ауторка текста Дуња Матић, којој је ово први професионални ангажман. 

Оно што је приметно у драмском тексту јесте присуство младог писца, који комад кроји више из угла своје генерације. И тај врисак и вапај мајке, која свом снагом стеже дете оковом од сопствених руку, покушавајући да спречи његов одлазак, даје најупечатљивији тон представи. У овој сцени истиче се снага мајчинске љубави, која из визуре незрелог детета осликава обруч.

‒ Русо каже – човек је рођен слободан, а свуда је у оковима. Мени ово често пада на памет за разне ствари у животу, па тако и за породицу. Ти окови не морају увек да боле, али су увек ту, да ми буду вечита инспирација и огледало да не заборавим у шта ћу да се претворим и да ћу и ја неком да будем оков – сматра млада ауторка. 

Balava

„Балава” је и слика младе генерације, која је константно ношена жељом да оде негде, где верује да ће јој бити боље. Редитељ комада Александар Носов, такође млади стваралац, наводи да је одлазак од куће, из родитељског „гнезда” за његову генерацију кључно и још увек нерешиво питање.

‒ Сигурно да има много разлога зашто је то проблем у друштвеном, економском и алиментарном смислу, али има нешто и у недостатку људи моје генерације за сопствени живот, снове и страсти – сматра Носов. 

Кроз читав комад „Балава” провлаче се стални сукоби и неразумевање између мајке и ћерки, али и покушај тетке да изглади ситуацију, често на погрешан начин. Емоције, незадовољство и стрепњу главних актера неуспело покушавају да обликују сонгови који се провлаче кроз све чинове. У појединим моментима, како критичар Бојан Муњин, примећује делују као неуспело налепљени на основно ткиво представе.

Комад „Балава” премијерно је изведен прошле године у Београдском драмском позоришту, а последњих месец дана у сенци је због догађаја у Аранђеловцу, када се екипа спаковала и вратила кући не одигравши представу. Многи су ову одлуку приписали глумици Мирјани Карановић, а у образложењу позоришта наведено је да услови нису били адекватни за играње.

Balava Екипа је синоћ раније напустила Алексинац, а на Фестивалу ПИП први пут након представе није одржана конференција за новинаре. Како нам је објаснила глумица Мирјана Карановић, нису били обавештени да су конференције обавезне, а због раније преузетих обавеза екипа је морала раније да крене за Београда.

И додела награде за глумицу вечери била је у знаку младих, па је ђачки парламент Алексиначке гимназије награду за глумицу вечери доделио Јовани Беловић, која је тумачила лик Балавине сестре Мале и одушевила публику одличном глумом.

У наставку прочитајте како су Алексинчани оценили синоћни комад.

Реакције 

По мишљењу алекиначког психолога и глумца Драгослав Ранђеловића представу „Балава” дефинишу велики уметнички домети и одличан ансамбл. Randja

‒ То је чини једним од украса фестивала, као мињон на торти је, као онај мали украс, јер је Мира овде увек радо виђен гост, нама је драго да је дочекамо и она увек са собом донесе велико уметничко остварење – сматра Ранђеловић. 

Јована Станковић, водитељ разговора са позоришним ствараоцима након изведбе представа и аутор блога „Хоћу у позориште”, синоћ није имала прилике да поставља питања глумцима. Зато смо ми њу питали како оцењује представу и која су то питања остала без одговора.

Jovana Stanković ‒ Моја оцена саме представе је да је текст садржајан, у смислу да се бави проблемима данашњице, али да не држи пажњу. Добро је што се песме изводе уживо, само неки текстови нису јасни. Глумице су биле просечне, не спектакуларне као што бисмо можда очекивали од глумаца из престонице. Мада сматрам да је то очекивање погрешно, постоје глумци и ван Београда који раде свој посао са много више жара. Питала бих глумице какав су утисак стекле након првог читања текста с обзиром да је ауторка јако млада – каже Јована. 

Вечерас „Наши преци…” 

Вечерас нас на ПИП-у очекује последња такмичарска представа Наши преци једите са нама, а врло занимљив концепт овог позоришног комада вероватно ће изненадити публику у сали. Текст ове представе Народног позоришта „Стерија” из Вршца и Пулс Театра из Лазаревца написао је млади драмски писац Горан Миленковић, а редитељ је Стеван Бодрожа. По речима критике овај комад представља „савремену реинкарнацију великог Сабирног центра Душана Ковачевића”.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

5 + six =