Преко шест стотина година живота манастира у Липовцу смештено је у публикацији која ће угледати светлост дана захваљујући неуморном раду алексиначких историчара, а под покровитељством Библиотеке „Вук Караџић” и Центра за културу и уметност Алексинац. Промоција монографије „Манастир светог Стефана у Липовцу од 1399. до 2019. године” биће уприличена сутра од 19 сати у дворишту Завичајног музеја.
Цела монографија је резултат дужег истраживања које је спровео професор Зоран Стевановић са својим сарадницима Миланом Петровићем, Аном Милошевић и Синишом Голубовићем. Она представља целину једне светиње која је на нашим просторима, тачније у нашој општини најстарија. Може се сврстати у ред са онима који су настали у доба Немањића и Лазаревића пошто је њен ктитор деспот Стефан Лазаревић са својим братом Вуканом из 1399. године, а иначе монашко братство је засновао монах Герман.
− Монографија прати целокупни историјат ове светиње, прати њено страдање кроз бурне векове, најпре под турском влашћу, а затим процват у време ослобођења у доба кнеза Милоша. Памти бурне догађаје који су уследили на овим просторима у време српско-турских ратова, затим бугарске окупације, Другог светског рата, па све до данашњег дана. Ова монографија се разликује од других по томе што те друге монографије углавном када говоре о манастирима говоре о њиховој архитектури и фрескама, али мало се баве људима који су живели и чинили братства или сестринства ових монашких заједница. За разлику од тога, ми смо се посветили и животу људи који су чинили те монашке заједнице − објашњава професор Зоран Стевановић.
Ова публикација се састоји од првих података који датирају од након ослобођења од Турака па све до данашњег дана. Аутори су имали широке историјске изворе, пре свега из архиве самог манастира, затим један део архиве Епархије нишке. Уз то, служили су се широком литературом, јер је пре скоро пола века објављена прва монографија овог манастира, што показује колика је његова вредност и његов значај, а пре 20 година у част шест векова подизања манастира одржан је и научни скуп у самом Липовцу. У формирању грађе за ово дело коришћен је и летопис који је вођен од Другог светског рата па до данашњег дана, а који нигде није био објављен.
Аутори монографије сматрају да је ова средина добила једно изузетно квалитетно дело у коме се налази све на једном месту, па читаоци могу да се обавесте и нешто науче о прошлости овог манастира.