Сабор фрулаша и изворног народног стваралаштва „Сава Јеремићˮ протеклог викенда одржани су на летњој позорници у порти цркве Светог Илије у Ражњу. Завршно вече, у суботу, почело је веома емотивно, осећајно, у духу како је на фрули доносио звуке свог родног краја, али и шире виртуоз какав је био Сава Јеремић, родом из ражањског села Послон. Савини дани су били повод да се ода почаст још једном великану наше музичке сцене преминулој Мерими Његомир која је на прошлогодишњем Сабору обећала да ће на манифестацију довести своју унуку како би се упознала са догађајем који негује традицију и изворну музику. Нажалост, Мерима није дочекала да на ражањској сцени види унуку Соњу Живић, али је тај завет испунила њена кћерка. Мала Соња својим наступом је задобила дивљење публике.
Ништа мање аплауза није добило ни 14 извођача на фрули који су се представили. Први на сцени овог пута по десети пут је наступио Немања Миодраговић из Александровца, а затим свестрана Дејана Ђокић из Бруса која је наговестила успешно вече чланова Културно уметничког удружења „Копаоничка фрула – Брусˮ. Из овог удружења своје фрулашке способности показали су Сашка Димитријевић, осмогодишњи Милован Симић, Љубиша Ђорђевић и Јован Бургић.
Домаће снаге представљали су Никола Симоновић који потиче из школе фруле при ражањском КУД-у „Сава Јеремићˮ, као и Јован и Богдан Младеновић из Ражња. Дани „Саве Јеремићаˮ су њима и њиховим колегама и колегиницама из културно – уметничког друштва обезбедили наступ на грчком острву Крит. Наиме, у публици је била др Сања Марковић Салустрос, председница Српског удружења на Криту, иначе родом из Ћуприје, која је инспирисана ражањском манифестацијом, позвала КУД „Сава Јеремићˮ да у августу представи на овом грчком острву нашу традицију.
Она је изразила задовољство што има могућност да присуствује оваквој дивној вечери као што је било завршно вече Сабора.
‒ Позивам КУД „Сава Јеремићˮ да прослави са нама Дане српске културе на Криту у периоду од 15. до 21. августа. Бићете нам драги гости и радо ћемо вас дочекати – поручила је видно узбуђена др Сања.
На летњој позорници појавили су се и поштоваоци фруле Иван Митровић из Лесковца, носилац награде Златна фрула југа Србије, Влада Баралић из Београда ,мајстор фруле и дугогодишњи професор у Музичкој школи „Мокрањац” у Београду и Сања Милановић из Мионице.
Маја Костадиновић из Бољевца, иако по годинама тек пунолетна, по стажу на Сабору спада већ у ветеране па није уопште изненађење њен запажени наступ. Након пет година у Ражањ је поново са својом фрулом стигао Андреја Трајковски из Аранђеловца, али овог пута са дипломом лекара, што је публика са овацијама поздравила.
Милинко Ивановић Црни из Крагујевца, носилац мајсторског писма, повеље Сава Јеремић, носиоц статуса уметника и Златне фрула Србије, је добро познат овдашњим љубитељима звука фруле.
‒ Оно што је Вук Караџић био за нашу азбуку и наше писмо, то је чика Сава био за фрулу. Чувајмо лик и дело нашег Саве, јер док живи ова манифестација живеће и чика Сава ‒ поручио је Црни у емотивном обраћању са позорнице уз напомену да је имао част да са Савом свира.
Вече су употпунили естрадни уметници Весна Димић која је извела неколико нумера међу којима „Мој Драгане” „Обраше се виногради” и „Ја те песмом зовем”, као и чувени Раде Јоровић са још познатијим песмама „Село моје лепше од Паризаˮ и „Жене воле официреˮ. О умећима оркестра Бранимира Ђокића је сувишно говорити, али је занимљиво Бранимирово обраћање публици којој је објаснио зашто већ годинама долази на Сабор. Поред поштовања према Савином делу и лику велики утицај на његово присуство манифестацији има и пријатељство са дугогодишњим председником општине Ражањ Добрицом Стојковићем. Он је казао да се за ових двадесет година са Стојковићем није дружио укупно више од два сата, али осећа од њега једно пријатељство, топлину и љубав према ансамблу што је проузроковало поштовање према Ражњу и првом човеку општине.
Прве вечери Сабора, у петак 1. јула, наступиле су фолклорне групе, а публици су се представили и инструменталисти. У оквиру Сабора организована је и Ликовна колонија која је одржана у Порти овдашње цркве.