„Караџићˮ чувар наше и баштине наших предака

Часопис за историју, етнологију, археологију и уметност „Караџићˮ у издању Центра за културу и уметност Алексинац излази једном годишње и бави се најчешће локалним темама од значаја за ове просторе. У броју за 2021. годину, као и у претходним, је неколико написа који продубљују наша сазнања о догађајима из прошлости, али бележе и актуелна дешавања.

Др Драган Милановић, научни сарадник Археолошког института у Београду у свом раду је представио резултате истраживања каснонеолитског локалитета Средње поље у атару алексиначког села Брадарац, док нишки историчар Александар Динчић обрађује зачетак четничке организације генерала Драгољуба Драже Михаиловића на подручју Алексиначког Поморавља.

Историјски осврт на оснивање и просветну делатност вукањске основне школе од 1920. године, па до краја Другог светског рата, уз хронолошки приказ службовања учитеља, броја ђака и услова у којима је институција радила доноси нам у свом раду професор историје Игор Митић. Овај просветни радник у ОШ „Аца Синадиновићˮ у Лоћики у овом броју „Караџићаˮ се представио са још једним радом „Трговина, занатство и привреда у Лоћики од краја 19. до почетка шездесетих година 20. векаˮ. Он даје краћи историјски осврт о настанку данашње Лоћике, као и раду воденица, занатских и трговинских радњи пре и после Другог светског рата. Посебан аспект је стављен на рад црепане у овом туријском селу.

Препознатљиво име у алексиначкој историографији, професор Зоран Стевановић за овај број је припремио рад који се бави биографским подацима свештеника Радослава С. Ђорђевића, пароха лужанског, који је са супрогом Јелисаветом имао четворо деце, три сина и ћерку, од којих су нека постала истакнути национални радници. Најстарији син Тихомир је био етнолог, универзитетски професор и академик, док је други син Владимир био фолклориста и композитор.

Александар Никезић, кустос историчар Завичајног музеја Алексинац упоређујући податке о породици проте Стевана Димитријевића из протине капеле са другим историјским изворима допринео је познавању порекла породице и родитеља овог свештеника. Мр Томислав Братић, професор музике у пензији у свом тексту даје основне податке о раду музичких установа, организација, друштава и животу и раду музичара који су рођени или су радили у Алексинцу од 1859. до 2000. године, а који су својим  радом и стваралаштвом оставили видан траг у музичком животу града.

Од тема које се баве данашњицом издваја се напис Милоша Насковића, предавача на овдашњој Академији васпитачко-медицинских струковних студија, о 34. Пролећном и 39. Јесењем ликовном салону, као и Ин мемориам посвећен професору Василију Стојановићу, из пера др Драгана Алексића.

Посебна вредност овог 13. броја нове серије је објављивање репринт издања броја 4 из априла 1900. године.

Караџић је месечни лист, који је излазио периоду од 1899. до 1904. године у Алексинцу. Био је то лист за српски народни живот, обичаје и предање, који је уређивао, тада професор алексиначке учитељске школе, др Тихомир Ђорђевић. Часопис је штампала Штампарија Мате Јовановића, која се налазила у Кнез Михаиловој улици број 24 у Београду.

Након једанаест деценија стагнације уз помоћ алексиначке локалне самоуправе часопис је обновљен и једном годишње излази у оквиру едиције „Завичајни музеј Алексинацˮ.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

four × 1 =