Две жене, Аница и Ташана, на два различита начина, који произилазе из различитих биографија, друштвеног и социјалног миљеа и породичних односа, спајајући садашњи тренутак са прошлим временима, покушавају да пронађу и наново изграде лични идентитет. У форми исповедних монолога, сукобљавајући се са патријархалном средином, њих две се боре за своје место, равноправност у заједници, и на брутално искрен и духовит начин говоре о најкрхкијим личним тајнама и препрекама на путу ка оздрављењу услед љубавног разочарења.
Ове две жене на сцени Дома културе у представи „И сваки пут као да је први” Крушевачког позоришта играле су Јелена Матијашевић и Јелена Стајковац. Оне ову причу уз помоћ Биљане Николић, Гордане Ђурђевић Димић, Николе Ракића и Ђорђа Марковића доносе кроз текст настао из дела и ликова чувеног Боре Станковића. Текст који се играо на сцени адаптирао је Димитрије Коканов, а редитељска палица је била у рукама редитељке Јоване Томић.
Тако је изгледало на сцени у сали која је за садашње прилике била добро попуњена од стране алексиначке публике. Она је још једном показала заинтересованост за остварења крушевачких глумаца и наравно некадашње наше суграђанке Биљане Николић.
Након представе сцена није замрла већ су се на њој појавили глумци и психијатар др Ирена Ђорђевић. Тако је започела трибина под називом „Ово је за тебе, драга” која се бавила мушко-женским односима, односно темама које изузетно оптерећују савремени живот данашњег човека и који су изузетно битни за његово функционисање. И сама трибина и учесници су потврдили да су ти односи сложени и да је веома тешко бити свој, а уз то остати нерањив, јер је људско биће ипак саткано од безброј емоција.
Да је тема била изазовна указује и укључивање присутне публике која је упутила велики број питања дајући тако додатни подстрек учесницима трибине да ову тему сагледају из више углова.
Заслуга за ово занимљиво вече приређено алексинчанима, осим учесника, припада и организатору Градском позоришту „Театар 91”.
