Odavno se u našim selima ne odlazi po vodu na bunar. Ona je dovedena u stambene i poslovne objekte, a i u stajama kod životinja. Ljudi koji imaju pristojne godine pamte taj žubor vode, škripanje čekrka dok se izvlači voda i žamor ljudi okupljenih oko santrača, koji je imao svaki pristojni bunar. Sa mnogih od njih poskidane su kofe i naprave za izvlačenje vode, a ponegde i santrači, ograda oko bunara. Zaštitili ih vlasnici kao obične izvore vode.
Ali ima i onih koji smatraju da se domaćin po bunaru poznaje. Iako ne odlaze tamo po vodu, potrudili su se da renoviraju svoje bunare i da im udahnu „novi život”. Takav je slučaj i u porti crkve u Gredetinu. U okviru uređenja crkvenog dvorišta obnovljen je i bunar. Donacije su prikupljene kako u samom naselju, tako i od ljudi sa strane. Sve to je organizovao agilini predsednik ovdašnje Mesne zajednice i Crkvenog odbora Novica Stevanović.
I kako to obično biva, podeljeni su komentari. Za jedne ta njegova agilnost je i nepoštovanje demokratskih procedura, a oni drugi smatraju da svako ko želi da uradi bilo šta za zajednicu, treba ba ima njihovu podršku. Milo je Novici što cene njegov rad, ali pomalo je i potišten zbog kritika koje po njegovim rečima „dolaze od onih koji bi da odlučuje, a da ne rade”.
Dobra je stvar što se i jedni i drugi raspituju za cenu i za majstore koji su radili oko uređenje crkvenog bunara. Razmišljaju da i njihov stari bunar zablista u novom sjaju i bude ukras njihovog dvorišta. Dodali bismo: „I više od toga, simbol života i čuvar tradicije”.